"Od toga se nije moglo ni umreti, a kamoli živeti": Priča o teškom detinjstvu Ljubiše Samardžića će vas i nasmejati i rasplakati
Blic 06.01.2018 | D. I. , Yugopapir ,
Nema više šmekera ni glumačkih bardova. Godina za nama odnela je i Ljubišu Samardžića Smokija. Ili, ako više volite, Šurdu. Smokijevim odlaskom domaća kinematografija je pretpela ogroman gubitak, a koliko je on bio jedinstven i neponovljim govori i jedan stari tekst, koji je upravo glumac napisao o svom detinjstvu.
- Kad se vreme menja, stegne me reuma: svrbi i burgija u oba ramena, tišti me zglob desne ruke... Ako ne za lepa vremena, a ono bar tada, setim se tabli leda koje sam u šesnaestoj godini vukao na leđima, za sladoled od koga smo živeli moja pokojna majka, Radmila, pokojna sestra Vida, moj brat Žarko i ja ... - piše Smoki za TV Novosti 1973. godine. Oca Draga izgubio je kada je imao devet godina, a njegova prerana smrt došla je kao posledica
