Живота колико с бадњака варница
Ал Јазеера 05.01.2018
Ни Божић није исти. Већ двадесетак година је бучан, наметљив, обиљежен бадњацима гдје им мјесто није, комерцијализован, политиком обојен – у изворном смислу, обезвријеђен.
Божић је, 1972. Пет ми је година. Стојим у дворишту, погледа упртог у бело небо изнад мене, и пуштам да ми пахуље велике као мој тадашњи длан упадају у широм отворене очи. Трудим се да их не затварам, да не трепћем. Дрхтим од хладноће, сузе ми се сливају низ помодреле образе, али не одустајем јер, мислила сам - ако одустанем, мој деда Тоза са Власине неће доћи. Детиње сујеверје у служби испуњења жеље... Није дошао. Ни тад, ни икада више. И
