Na Olimpijske u Sarajevo!

Poželim tako nekad, pravo glupo ženski, podijeliti tugu s nekim. Sve je manje onih kojima se, u stanju na rubu suza, jada, bijesa i žalosti, mogu javiti. Nije da poznanici mi imaju ili više ili jačih svojih tuga, nego, ne zanimaju ih moje. Ni bilo čije druge a koje su im preblizu, pa bi se morali u njih unijeti. Najprije, ako bih im ušla u dom, isključiti televizor, bez zijevanja slušati, a kad bih zavapila: ne javljaj se, ne prekidaj me ... na