Глоговац, право на сузе
Политика 11.02.2018 | Александра Павићевић*
Одлазак великих уметника, посебно оних који су били блиски публици, по правилу изазива спонтано и изнутра подстакнуто интегрисање заједнице
Посмртни говори и величања нису потребни мртвима. Они су се отиснули од заглушујућег земаљског жамора и кренули тихим, интимним путем вечности. Посмртни говори потребни су живима који у данима након трагичног губитка интензивно изговарају име покојника не би ли оживели његовово присуство, опредметили сећања, овековечили тренутке које су с њим поделили. Тиме претња заборава бива привремено окована изван граница светог времена које почиње
