У оку малих људи

Ово је неки такав период, неки трапави дани: мало осунчани, више хладни. Па се нешто мислим: да л’ би ми било боље да сам какво лавче, да се на хлебно дрво попнем и висим с’ гране, док се на афричком сунчу растежем? Овде где сам најбоље је да се за радијатор привежем и, до неког новог пролећа, не мрдам. Но, колико год прост био, човеково биће тражи да доколицу нечим испуни. У супротном, и фонтану може излупати. Не тамо неку шупљу која је нова