Део мене умре кад испраћам брата у Америку
Ноизз 02.03.2018 | Ноизз.рс
Врло је мало ствари које бих сада могао да набројим, а које су ми потребне. Искрено, више су то захтеви којима себе гурам напред и који ме мотивишу да завршим започето. Заправо, јако мало ми је потребно и још мање ми недостаје, осим млађег брата. Пустим "Хеи иоу" од Пинк Флојда и исти стари осећај већ три године подсећа да није то то, срање је та даљина. Мука ми је понекад од убеђивања себе да треба да будем срећан што је отишао одавде.
Некако увек журимо на аеродром да бисмо се што дуже поздрављали и још мало употпунили празнину која ће почети да се шири када авион узлети са писте. Ево, почео сам да зарађујем пишући речи али ми оне увек зафале када треба њему да кажем "збогом". Јасно ми је да туга има више слојева, и да заправо немам за чиме да жалим. Човек иде тамо где је боље и не желим његов одлазак да доводим у питање, јер је неизбежан и непоколебљиво оправдан. Ипак,
