Како заштитити штитасту жлезду
РТС 07.03.2018
Настављамо да истражујемо како се треба поставити према информацији да је све више пацијената са обољењима штитасте жлезде, јер није добро такве податке само пласирати и очајавати. Долазимо до умирујућег одговора: статистика јесте таква, али ми живимо боље и дуже. Упркос бројним факторима спољашње средине који ремете рад штитасте жлезде, ако уложимо мали напор да живимо „здравије”, све може да буде боље. Како? Да бисмо могли уопште да покушамо да заштитимо штитасту жлезду и уложимо тај напор,
Штитаста жлезда лучи хормоне Т4 и Т3. Највећи део хормона у крви везан је за протеин и то нису активни хормони, већ представљају резерву. Мали део хормона, који није везан, назива се слободним хормонима (ФТ4 и ФТ3) и то су активни хормони. Иначе, мозак контролише штитасту жлезду тако што утиче на секрецију хипофизе (жлезда која се налази између очију, на бази мозга). Хипофиза лучи хормон ТСХ који контролише рад тироиде. Ако нема довољно
