Норин дневник: Шта кажем теби ти реци свом мужу

Субота је. Седимо на променади кафића и пуштамо да нас греје прво мартовско сунце. Сунчица испија кафу, а сваки њен поглед упућен мени носи благ, али свезнајућ осмех, који се потом преноси и на Олега који онда, насмешено, гледа у реку. Светлост нам се се прелама кроз косу и опијени смо неочекиваним поклоном: нежношћу ваздуха. Лешкарећи тако, ми смо као ликови из филма о летовању у троје, у најмању руку као реклама за ВИП, прозирни и златни те