Симбол пркоса сили и смрти (2): Последњи осмех на снимку
Вести онлине 24.03.2018 | Б. Симоновић - Вести
Део породице Сава Чупића око супруге Стане, поред осталих и син Чедомир - Љубо, дошао је априлских дана 1941. године у Никшић, пошто се Саво испод Чакора вратио на Космет, одакле су кренули у бекство пред терором балиста и великоалбанског национализма, с намером да се врати у село Верић код Истока, где је имао лепу кућу и велико домаћинство. Али, на том путу неко га је из заседе, с леђа убио.
Љубо, као већ прекаљени комуниста, одмах се укључио у припреме устанка у Црној Гори, а кад се указала опасност, кад је почело хапшење комуниста и најистакнутијих активиста покрета отпора, он се, знатно пре Тринаестојулског устанка, склонио из Никшића и постао борац чувене чете "Ђуро Ђаковић". Своју одважност и неустрашивост он ће, као комесар те чете, посебно испољити почетком 1942. године, када се практично и одлучивала судбина револуције.
