Како сам грешком отишао у џихадисте

Више од триста људи са Косова се придружило исламистима у „светом рату&qуот; у Сирији и Ираку, што је европски рекорд у односу на број становника. Међутим, не уклапају се сви у општу представу о џихадистима, као што је открила наша репортерка Хелен Нианиас кад се у приштинском кафићу срела са младићем налик на хипстера.

Момак збуњеног лица са кратком брадом и тамносивом морнарском јакном зове ме за сто у модерном кафићу. Седам, а он делује помало постиђено док му келнер доноси велику шољу кафе са огромном куглом шлага на врху.

Зове се Аљберт Бериша. Има тридесет једну годину, а пре пет година је био у рату у Сирији.

„Знам да звучи невероватно, али тако је било&qуот;, прича Аљберт о девет дана које је провео са разним екстремистичким групама. Говори разложно и јасно, каже да је главни разлог што је отишао у Сирију био да се бори против сиријског председника Башара ел Асада.

Он каже да је у рат отишао „грешком&qуот; и да је наизменично био у непријатним и застрашујућим ситуацијама. Тврди да га је током овог кратког али бурног периода, замало мобилисала Ал Нусра (огранак Ал Каиде), али да су га пустили. Онда се придружио групи Албанаца, али је открио да намеравају да пређу у „Исламску државу&qуот;, па је и њих напустио.

Аљберт каже да је побегао током битке са Курдима, а затим се придружио Ахрар ел Шаму, коалицији исламиста и салафиста која није на листи терористичких организација. Научио је како да расклопи, очисти и склопи аутоматску пушку, али тврди да није учествовао у борбама. Након само пет дана у Сирији схватио је да стварност не одговара романтичној слици о праведној ослободилачкој револуцији.

„Могао сам, попут многих других, да слажем да сам ишао да делим хуманитарну помоћ&qуот;, каже он. „Заиста сам мислио да ћу завршити обуку и да ће ме одмах потом послати на фронт. Није ми била намера да се придружим терористима&qуот;.

Пошто је растао на Косову, где се две године водио рат са Србијом, Аљберту није била страна идеја о оружаној борби. Према његовој причи, он није био екстремиста, већ наиван - пре него што је стигао у Сирију скоро све што је знао о тој земљи научио је гледајући видео снимке на интернету.

„Нисам знао да међу борцима против Асада има криминалаца&qуот;, каже. Тврди да је мислио да су у опозицији „само добри људи који хоће да помогну народу&qуот;.

Уместо тога, видео је сурове сукобе између разних исламистичких фракција у којима су често страдали и цивили. Након што је командиру своје јединице рекао да је прекршио једно од основних правила - није питао мајку за дозволу - отпустили су га из Ахрар ел Шама и вратио се кући. На путу је провео укупно две недеље. Мајка није ни знала да је био у Сирији.

Сазнала је тек кад је једне зоре 2014. полиција упала у породичну кућу и одвела га. Оптужен је за тероризам и осуђен на три и по године затвора. Поднео је жалбу, али ако она буде одбијена мораће право у затвор.

Косово због великог броја извезених бораца зову и „европска престоница џихада&qуот;. Тамо је то веома осетљива тема. Када сам је покренула пред једним државним функционером, одмах је прекинуо интервју уз речи да је „све то руска и српска пропаганда&qуот;.

Након краха калифата „Исламске државе&qуот; на Блиском Истоку, поставља се питање шта да се ради са борцима који се враћају кући. За разлику од неких земаља, попут Велике Британије, које џихадистима одузимају држављанство, премијер Косова Рамуш Харадинај каже да је спреман да их прими.

Аљберт је са својим пријатељем Арбером основао организацију „Институт за безбедност, интеграцију и дерадикализацију&qуот;. Покушавају да убеде сународнике да не иду у рат и да се супротставе пропаганди џихадиста на друштвеним медијима. Нуде помоћ повратницима да се реинтегришу, али нису сигурни у којој мери су бивши борци спремни да се се одрекну радикалних ставова.

Ако виши суд потврди казну, Аљберт ће имати 34 године кад изађе из затвора.

„Кад сам био млад, сви су ми говорили да ћу бити политичар - а сад ме медији приказују као осумњиченог за тероризам&qуот;, каже са жаљењем.

Аљберт је у једној ствари у праву: његова прича звучи невероватно.

Ко зна шта је било у Сирији пре пет година, али данас га је тешко замислити са пушком у руци, а камоли као борца огранка Ал Каиде или „Исламске државе&qуот;.

(ББЦ Невс, 03.28.2018)