Србија и случај Скрипаљ – одлучан корак у страну

Србија је одбила захтев Велике Британије да се придружи државама које су ових дана протерале руске дипломате у знак солидарности због покушаја убиства бившег шпијуна Сергеја Скрипаља и његове ћерке Јулије.

Ово је данас изјавио министар иностраних послова Србије Ивица Дачић, током гостовања на телевизији „Пинк&qуот;.

„Њих (Британце) је само то занимало, друге ствари их не занимају. Исто тако, ми треба да водимо рачуна о својим интересима, да добро измеримо и извагамо и сигурно је да Србија неће протеривати руске дипломате&qуот;, рекао је Дачић.

Шеф српске дипломатије није саопштио да ли се радило о формалном захтеву, или „пријатељској сугестији&qуот; Лондона, али је вероватније да је реч о овом другом.

Британија је после тровања оца и кћери Скрипаљ у енглеском граду Салзберију нервним отровом који је наводно произведен у Русији окривила Москву, протерала 23 руске дипломате и апеловала на савезнице широм света да у знак солидарности учине исто.

Томе се одазвала већина земаља Европске уније, САД и Аустралија, али је одговор држава Западног Балкана разнолик.

Свако по своме

Хрватска, Македонија, Црна Гора и Албанија су протерале по једног дипломату, али Србија, Босна и Херцеговина и Косово нису - БиХ због вета Републике Српске, а Косово зато што у Приштини нема руских дипломата.

Одбијање Србије да предузме било какве кораке на штету Русије не представља изненађење, јер Србија већ годинама упорно одолева притисцима из Брисела да се придружи санкцијама против Русије које су уведене због Украјине.

У овом случају, то не би требало да нанесе озбиљнију штету српско-британским односима, јер се и неколико чланица ЕУ оглушило о позив, сматра Немања Штиплија, главни уредник портала „Јуропиан Вестерн Балканс&qуот;.

„Забрињава нешто друго - српска спољна политика све се више разилази се политиком ЕУ&qуот;, рекао је за ББЦ.

Све даље од Брисела

Штиплија упозорава да је спољна политика Србије, према извештајима Европске комисије, прошле године спала на око 50 одсто усаглашености са политиком ЕУ.

Пре пет година тај проценат је износио 80 одсто.

„У почетку је Србија одударала од ЕУ само у вези са санкцијама Русији, али онда се то проширило на све земље које нису признале Косово, без обзира на све остале околности&qуот;.

Он подсећа да је Србија више пута гласала против резолуција које осуђују праксу мучења политичких затвореника у Ирану у Генералној скупштини Уједињених нација и да је 2016. одликовала суданског председника Омара ал Башира који је оптужен за геноцид пред Међународним кривичним судом за ратне злочине.

Иран и Судан не признају независност Косова.

Штиплија наводи да је спољна политика Црне Горе већ сада стопроцентно усаглашена са ЕУ.

„Било би логично да, како напредујемо на путу ка чланству, наша спољна политика све више приближава европској. На жалост, дешава се обрнуто&qуот;, каже он.

(ББЦ Невс, 04.02.2018)