Srbija i slučaj Skripalj – odlučan korak u stranu
Spoljna politika Srbije sve više odudara od evropske.
Srbija je odbila zahtev Velike Britanije da se pridruži državama koje su ovih dana proterale ruske diplomate u znak solidarnosti zbog pokušaja ubistva bivšeg špijuna Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije.
Ovo je danas izjavio ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić, tokom gostovanja na televiziji „Pink".
„Njih (Britance) je samo to zanimalo, druge stvari ih ne zanimaju. Isto tako, mi treba da vodimo računa o svojim interesima, da dobro izmerimo i izvagamo i sigurno je da Srbija neće proterivati ruske diplomate", rekao je Dačić.
Šef srpske diplomatije nije saopštio da li se radilo o formalnom zahtevu, ili „prijateljskoj sugestiji" Londona, ali je verovatnije da je reč o ovom drugom.
Britanija je posle trovanja oca i kćeri Skripalj u engleskom gradu Salzberiju nervnim otrovom koji je navodno proizveden u Rusiji okrivila Moskvu, proterala 23 ruske diplomate i apelovala na saveznice širom sveta da u znak solidarnosti učine isto.
Tome se odazvala većina zemalja Evropske unije, SAD i Australija, ali je odgovor država Zapadnog Balkana raznolik.
Svako po svome
Hrvatska, Makedonija, Crna Gora i Albanija su proterale po jednog diplomatu, ali Srbija, Bosna i Hercegovina i Kosovo nisu - BiH zbog veta Republike Srpske, a Kosovo zato što u Prištini nema ruskih diplomata.
Odbijanje Srbije da preduzme bilo kakve korake na štetu Rusije ne predstavlja iznenađenje, jer Srbija već godinama uporno odoleva pritiscima iz Brisela da se pridruži sankcijama protiv Rusije koje su uvedene zbog Ukrajine.
U ovom slučaju, to ne bi trebalo da nanese ozbiljniju štetu srpsko-britanskim odnosima, jer se i nekoliko članica EU oglušilo o poziv, smatra Nemanja Štiplija, glavni urednik portala „Juropian Vestern Balkans".
„Zabrinjava nešto drugo - srpska spoljna politika sve se više razilazi se politikom EU", rekao je za BBC.
Sve dalje od Brisela
Štiplija upozorava da je spoljna politika Srbije, prema izveštajima Evropske komisije, prošle godine spala na oko 50 odsto usaglašenosti sa politikom EU.
Pre pet godina taj procenat je iznosio 80 odsto.
„U početku je Srbija odudarala od EU samo u vezi sa sankcijama Rusiji, ali onda se to proširilo na sve zemlje koje nisu priznale Kosovo, bez obzira na sve ostale okolnosti".
On podseća da je Srbija više puta glasala protiv rezolucija koje osuđuju praksu mučenja političkih zatvorenika u Iranu u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i da je 2016. odlikovala sudanskog predsednika Omara al Bašira koji je optužen za genocid pred Međunarodnim krivičnim sudom za ratne zločine.
Iran i Sudan ne priznaju nezavisnost Kosova.
Štiplija navodi da je spoljna politika Crne Gore već sada stoprocentno usaglašena sa EU.
„Bilo bi logično da, kako napredujemo na putu ka članstvu, naša spoljna politika sve više približava evropskoj. Na žalost, dešava se obrnuto", kaže on.
(BBC News, 04.02.2018)
