Докле ћемо живети са опасним отпадом у нашем дворишту

Одузимање дозвола, претње санкцијама, увођење кривичног дела екотероризма - Србија би тако могла да реагује на проналазак више локација са токсичним отпадом.

Ипак, било је потребно да сумњива бурад „испливају&qуот; надомак Београда - у Панчеву и Обреновцу, па да пробуде надлежно Министарство и ретке политичке странке које уопште размишљају о заштити животне средине.

Министар екологије Горан Триван за ББЦ најављује да ће бити преиспитан рад свих компанија које имају дозволе за било какав контакт са опасним отпадом.

„Свакоме за кога има разлога, биће одузета дозвола. То је једина санкција коју Министарство може да примени. Остало је рад са јавним мњењем&qуот;, каже Триван.

Дух је пуштен из боце

Ушушкана у новогодишњем расположењу, јавност у Србији сазнала је 27. децембра да је у селу надомак Обреновца, пронађено 25 тона опасног отпада.

Месец дана касније, на оближњој локацији ископана су нова бурад са опасним материјама, а претпоставља се да постоји и трећа локација.

Више од хиљаду тона токсичног отпада, нађено је крајем јануара и у Новом Саду.

Почетком марта, више од сто тона отпада откривено је на подручју Панчева и Баваништа.

Министар Триван искористио је ове догађаје да пошаље поруку да ће се држава озбиљно позабавити овим питањем.

„Ово је злочин и нећемо стати на томе. Људи ће се бранити на своје начине, али то сада није важно. Дух је пуштен из боце&qуот;, рекао је Триван.

Ипак, ко је пустио духа - утврдиће се на суду. У истрагу случаја укључили су се Безбедносно-информативна агенција и Тужилаштво.

Своје истраге воде и стручњаци који треба да утврде које су отровне супстанце биле закопане.

Најчешће су у питању уља, мазива из различитих индустријских процеса, пестициди, хербициди. Често су те материје измешане јер су сипане у један суд, па им је теже утврдити порекло.

Зато би, према закону, требало да барем буде лакше утврдити порекло ко је отпад направио.

Правила налажу да је за судбину отпадних материја одговоран онај ко их ствара - та компанија ангажује оне које имају дозволу да се баве отпадом и потом прати његово даље кретање.

Заборављени греси из прошлости

О отпаду се, ипак, знатно мање говорило када је у октобру 2016. године у Новом Саду пронађено 500 кубних метара опасних материја.

---

• Грађани Беле Цркве успешно су се изборили да се из њиховог града однесе више тона опасног отпада 2016. године.
• У причи о „Првом српском еколошком устанку&qуот;, говоре за ББЦ о успешном рецепту - опширније прочитајте на овом линку: Како су Белоцрквани отерали опасни отпад

Да ли се тачном показала претпоставка да је дошао са расформираног одлагалишта фирме „Еко-21&qуот; у Белој Цркви не зна ни министар екологије Горан Триван. Овако описује свој однос према прошлости.

„Ствари нису рађене како треба и сви су одговорни. Од генератора, преко оператера који су стицали профит, до државних органа...

ББЦ: Јесте ли покренули неки поступак, ако су сви одговорни?

Триван: Нисам, јер о прошлости на овај начин нећу да мислим. Нећу да се бавим прошлости, јер ће ми потрошити енергије да бих могао да се бавим будућим питањима.

ББЦ: То значи да су сви греси у екологији у Србији у прошлости опроштени?

Триван: Па, не бих тако рекао, наводите ме на грех сада. Грех... Хоћете религијски да причамо о томе? Грех је неопростив.

ББЦ: Не. Довољно је законски да причамо.

Триван: Ми нисмо ни полиција, ни Тужилаштво, ни БИА, да се тиме бавимо.

ББЦ: Али имате могућност да се тим институцијама обратите.

Триван: Имате и Ви.

ББЦ: Али Ви свакако имате више сазнања него ја.

Триван: Немамо. Све информације су јавне. Желим да сви будемо екологија, не преносећи своју одговорност на било кога.&qуот;

Можда баш због тога, ништа није било ни од подзаконских аката које је 2016. године громогласно најавио Триванов претходник Бранислав Недимовић.

Садашњи министар каже да уредбе нису донете, али их сада лично најављује - као вид „стезања правног обруча&qуот; око оних који се нелегално богате на отпаду.

Србија - земља екотероризма

У актуелном сазиву Скупштине Србије, „зелени&qуот; имају једног посланика.

Горан Чабради представља Зелену странку, али иако и сам каже да је проблем опасног отпада стар више деценија, тек сада се спрема да поднесе предлог закона којим би се казне значајно пооштриле.

„Наша иницијатива је да се овакав вид деловања против природе, друштва и људи назове екотероризмом.

Нешто што деценијски утиче на рад становништва, на природу, водотокове, не може да се третира као обичан прекршај или кривично дело&qуот;, каже Чабради за ББЦ.

Он се нада да би већ називање ових дела екотероризмом уплашило и одбило део људи који би на томе да праве нелегалан профит.

„Могао би да буде формиран и један део Тужилаштва који се бави овим отпадом. Кад за три године отерамо ове криминалце из тог посла, онда неће ни бити потребе за тим органима&qуот;, закључује Чабради.

Трајно решење - погон за прераду

Према подацима које износи министар Триван, Србија за годину дана на извоз опасног отпада годишње потроши око 20 милиона евра. Тако мора јер у нашој земљи нема ниједног погона за прераду отпада.

„Једно постројење за физичко-хемијску обраду опасног отпада коштало би отприлике колико само једна година нашег трошка који плаћамо за обраду у иностранству&qуот;, каже Триван.

Објашњава да разлози зашто тог постројења још нема леже у незаинтересованости бизниса, недостатка новца у држави, неспремности и неприпремљености локалних самоуправа - које би морале тиме да се баве. Али ту је и отпор грађана који не желе постројења.

„На силу нигде нећемо гурати - ако грађани мисле да је опасно, нећемо инсистирати.

Сугеришем свима - локалним самоуправама, инвеститорима, да разговарају са грађанима пре него што започну пројекте&qуот;, каже Триван.

У борби са садашњим налазиштима опасног отпада, управо на грађане највише рачунају и министар и једини „зелени&qуот; посланик.

Министарство је на својој интернет страни отворило посебну адресу за, макар и анонимне, пријаве опасног отпада. Слично планира и Зелена странка.

Док се држава не избори са сопственим обећањима и ефикасношћу, ослањаће се на грађане и њихово побеђивање страха да пријаве „опасног&qуот; комшију који у дворишту закопава сумњиву бурад.

(ББЦ Невс, 04.05.2018)