Milenijalci su narcisi? Ima dokaza da je obrnuto
Burna rasprava među psiholozima: da li su mladi današnjice "generacija Ja" ili "generacija Mi"?
Rast upotrebe društvenih medija podstakao je strasnu raspravu među psiholozima: da li su mladi današnjice „generacija Ja" ili „generacija Mi"?
Kristijan Džeret
Devojka koja je sedela za susednim stolom u kafeu u kome sam jutros sedela potrošila je ceo sat uzbuđeno pričajući svom starijem pratiocu o sebi, svojim nadama i težnjama, poslu, ljubavnom životu i domu.
Teško je bilo otrgnuti se utisku da sebe vidi u centru svemira, da smatra da su njeni snovi izuzetni i važni.
Da li je ona tipična predstavnica „milenijalaca" (osobe rođene nakon 1980. godine)?
Da li su današnje generacije, podstaknute beskrajnim prilikama za samopromociju i samoposmatranje na društvenim mrežama, u kombinaciji sa širim društvenim trendom po kome se više ceni samopoštovanje od učenja, narcisoidnije i sebičnije od prethodnih naraštaja?
Psiholozi su podeljeni. Neki kažu da je suviše očigledno da su mladi postali „generacija Ja", dok drugi jednako odlučno smatraju da to jednostavno nije tačno.
U međuvremenu su se pojavili novi dokazi u prilog pozitivnim trendovima koji ukazuju da se ličnosti menjaju tokom vremena, slično načinu na koji se inteligencija povećava sa svakom novom generacijom.
Najglasniji zagovornik mišljenja da su mladi danas veći narcisi i više usmereni na sebe od prethodnih generacija je psiholog Džin Tvendž sa Univerziteta San Dijego u Kaliforniji, koja je više od petnaest godina proučavala ovu smenu generacija.
Tvendž veruje da porast narcizma ima korene u kulturnim promenama, naročito u značajnijem usmerenju na individualizam u nekoliko poslednjih decenija.
Roditelji, na primer, kao i društvo u celini, danas pridaju veću važnost pojedinačnim dostignućima mladih nego njihovoj građanskoj dužnosti.
U tekstu za „Njujork tajms" Džes Singal je nedavno opisala kako je pokret za samopoštovanje naročito uzeo maha u američkim školama, u kojima su uvedene vežbe poput Kušove lopte: „Dete baci loptu drugom detetu i pohvali ga: 'Sviđa mi se tvoja majica'. Onda oni bace loptu nekom drugom uz pohvalu: 'Dobro igraš fudbal'. Dobra osećanja se šire prostorijom sa Kušovom loptom, napred-nazad, napred-nazad".
S obzirom na ove kulturne trendove, svakako je moguće da je današnja omladina naučila da sebe vidi kao nadarane i vredne divljenja.
Porast narcizma među srednjoškolcima
Veliki deo onoga što zastupa Džin Tvendž zasniva se na „Inventaru narcističkih ličnosti", meri po kojoj se od ispitanika traži da izaberu između četrdeset autodeskriptivnih stavki, od kojih je jedna u narcisoidnom tonu („Ja ću sigurno uspeti") a druga nije („Uspeh me ne zanima previše").
Istraživanja koja je uradila Tvendž pokazuju tendenciju porasta narcizma među američkim srednjoškolcima.
Ona i njene kolege su ustanovile, na primer, da su u grupi ispitanika iz 2009. godine, gotovo dve trećine srednjoškolaca bili veći narcisi od proseka iz 1982. godine.
Svodeći rezultate u ogledu iz 2013. godine Tvendž je zaključila: „U ovom trenutku dokazi jasno ukazuju da je današnja mlada generacija (rođena posle 1980), u poređenju sa prethodnim generacijama više „generacija Ja" nego „generacija Mi".
Džefri Arnet sa Univerziteta Klark u Vorčesteru je među onima koji se ne slažu.
On smatra da američki srednjoškolci ne predstavljaju mlade u celini i sumnja da „Inventar narcisoidnih ličnosti" uopšte može da izmeri narcisoidnost.
Navodni narcisoidni izbor prema inventaru u nekim slučajevima može da označava samopouzdanje - Arnet navodi primere poput: „Samouveren sam" naspram „Voleo bih da sam više samouveren".
Navodeći činjenicu da mladi češće volontiraju i da su otvoreniji za razlike, Arnet kaže da je njegov pogled dijametralno suprotan od onog koji zastupa Tvendž: današnji adolescenti ne samo da su manje narcisoidni, već su „izuzetno velikodušna generacija koja donosi obećanje da će svet biti bolji".
Postoje dokazi da bi mogao da bude u pravu.
Uzmimo studiju koja će uskoro da bude objavljena u časopisu „Psihološka nauka".
Brent Roberts, stručnjak za ličnosti, uporedio je zajedno sa kolegama rezultate „Inventara za narcizam" nekoliko grupa od preko 50 000 studenata na tri američka univerziteta u tri odvojena perioda: u devedesetim, dvehiljaditim i u prvim godinama nakon 2010. godine.
Za razliku od većine ranijih istraživanja, Robertsov tim nije pratio samo narcizam, već i druge povezane osobine, poput taštine, dokazivanja i liderstva.
Primetili su, takođe, da studenti različitih generacija mogu da različito interpretiraju ponuđene odgovore.
Kada su na kraju uporedili rezultate, ustanovili su isti obrazac: od devedesetih godina do danas narcizam među mladima je u padu.
U izjavi za štampu Roberts je dodao i da su starije generacije možda zaboravile sopstveni mladalački narcizam koji je u međuvremenu izbledeo.
„Imamo iskrivljena sećanja", rekao je, „pa se ne sećamo da smo bili prilično usmereni na sebe u tom dobu".
Što smo stariji, to smo manje tvrdoglavi
Ovo se poklapa sa novom studijom koja je upravo objavljena na Novom Zelandu, u kojoj nisu pronađeni dokazi da je sklonost ka dokazivanju - jedan od oblika narcizma među milenijalcima - u porastu.
Ubeđenost mladih da su u pravu je rezultat razvoja, a ne generacijski fenomen. Drugim rečima, što smo stariji, to smo manje tvrdoglavi.
Tvendž i njene kolege su, sa svoje strane, ubeđeni da je narcizam u porastu.
Ustanovili su, između ostalog, da najnovije pop pesme sadrže više reči koje se odnose na sopstvenu ličnost u odnosu na hitove iz osamdesetih, kao i da je od šezdesetih godina do danas u knjigama više individualističkih reči i rečenica, poput: „Izuzetan sam".
Čak su se upustili u razmatranje da li je ista kultura individualizma odgovorna za to što uobičajena imena za decu izlaze iz mode.
Ove naučne rasprave su rađene u kontekstu povećane upotrebe društvenih mreža, selfija i navike da neprestano obaveštavamo druge o tome šta radimo, mislimo ili osećamo.
Teško je odupreti se zaključku da ova tehnološka i kulturna promena ne doprinosi porastu taštine i narcizma.
Tvendž je u članku za „Njujork tajms" iz 2013. godine nazvala društvene medije „podstrekačem narcizma", ali je priznala da je malo dokaza da su društvene mreže uzrok ove pojave.
Brojne informacije, međutim, pokazuju da narcisi češće postavljaju selfije na internet, ali to ne znači da je svako ko postavlja selfije narcis.
Postoje dokazi da su osobe koje su aktivnije na društvenim mrežama „prijatnije", odnosno da su toplije, prijateljskije i da ulivaju poverenje.
(BBC News, 04.06.2018)