Минић (ТС): Измене закона укидају приступ информацијама о рекламирању или донацијама ...

Забрињавајуће је што Нацрт измена и допуна Закона&нбсп; о слободном приступу информацијама од јавног значаја који је објавило Министарство државне управе и локалне самоуправе садржи и нека решења која ће сузити обим права на приступ информацијама и успорити остваривање тог права, изјавио је агенцији Бета Златко Минић из организације Транспарентност Србија.

"Највећи проблем, са становишта истраживачког новинарства и борбе против корупције, представља потпуно изузимање друштава капитала 'која послују на тржишту у складу са прописима о привредним друштвима',&нбсп; што се односи на предузећа у државном власништву, као што су Електромреже Србије, Телеком Србије, Коридори Србије, ДИПОС и Железнице Србије", рекао је Минић.

Минић је оценио да таквим решењем, односно потпуним изузимањем јавности неће, на пример, бити доступни&нбсп; уговори о спонзорствима или донацијама које та предузећа закључују са удружењима или медијима.

"Како је показало недавно истраживање ТС, али и ранија анализа Савета за борбу против корупције, то може бити канал за остваривање политичког утицаја на медије и њихову уређивачку политику", оценио је он.

Минић сматра да је, уколико је проблем био у заштити интереса тих предузећа од конкуренције, требало само применити механизме за заштиту тих интереса у постојећем закону. "Било је само потребно да ти интереси буду ваљано образложени и да буду засновани на правним основама које је законодавац препознао".

Приступ информацијама од јавног значаја би, према његовим речима, био значајно успорен и примена закона готово обесмишљена уколико би се усвојила одредба по којој би орган власти, а не само тражилац информације и јавни тужилац у изузетним случајевима, могао да поведе управни спор против поверениковог решења.

"Треба поменути и да Нацрт искључује из примене политичке странке и верске заједнице, уз лоше образложење. Наиме, 'контрола финансирања по другом закону' наводи се као разлог да не буду обухваћени обавезама из овог закона. Не само да у случају верских заједница не постоји тај други закон, већ постоје и други легитимни интереси због којих би неко могао имати право приступа њиховим подацима, а не само контрола финансирања", казао је Минић.

(Бета, 17.04.2018)