Задовољство злочином
Данас 26.04.2018 | Пише: Снежана Чонградин
Та наопака и болесна потреба гласног обележавања злочина који је починио онај други, упирање прстом, кукање, подсмевање, патетично злостављање лажним и предимензионираним информацијама оних који о томе не знају ништа, с једне стране…
… а тако подмукло и кукавичко ћутање о злочинима које си починио сам, одлика је српског друштва уназад деценијама. Од првог случаја грађани, разуме се, немају никакве користи, јер су туђи злочини, пре свега, проблем заједнице у чије име су почињени. Док се у другом случају због некажњивости и присутности злочинаца и идеја о злочину унутар и у сржи овдашње заједнице последице директно одражавају на њено стање и развијеност. Јер, да ли је
