Evrovizija: takmičenje koji inspiriše najveselije rasprave

Iako deluje da interesovanje za izbor za Pesmu Evrovizije opada u Evropi, ali i u Srbiji, ogroman broj ljudi će sesti ispred televizora i pratiti finale ovog takmičenja.

Izbor predstavnika Srbije na ovom takmičenju uvek izaziva veliku pažnju publike. Međutim, od pobede Marije Šerifović 2007. nijedna pesma nije ostvarila veći uspeh.

„Više nema euforije oko ovog takmičenja", kaže Vladimir Petković, doktorand na Univerzitetu u Brizbejnu, koji se u svojim istraživanjima bavio nacionalnim i seksualnim identitetom u ovom takmičenju.

„Verujem da dosta ljudi ni ne zna ko je naš kandidat", dodaje.

Srbiju će u finalu izbora za Pesmu Evrovizije predstavljati Sanja Ilić i Balkanika s pesmom „Nova deca".

„Ma koliko ljudi pričali da ih to ne interesuje, Evroviziju svi gledaju", kaže Lord koji je se takmičio s pesmom „Samo nek se okreće" na ovogodišnjoj Beoviziji, izboru za nacionalnog predstavnika.

Ovaj muzičar smatra da je su ovakva takmičenja odličan način da za vas sazna veliki broj ljudi, iako učestvovanje na Evroviziji ne garantuje uspešnu karijeru.

S tim stavom se slaže elektro pop pevačica Bojana Vunturišević, koju takmičenja ove vrste nikada nisu interesovala.

„Bosanci su poslali Laku pre nekoliko godina, Crnogorci Ramba (Amadeusa) i grupu Who See, mi nemamo dobro pesmu", kaže ona, podsećajući na primere Bojane Stamenov i Tijane Bogićević, u čijim se životima „ništa nije promenilo" učestvovanjem na ovom takmičenju.

Sara Jovanović je zajedno s Nevenom Božović i Mirnom Radulović predstavljala Srbiju na izboru za Pesmu Evrovizije 2013 kao projekat Moje 3, nakon uspeha u emisiji za potragu za talentima „Prvi glas Srbije".

Ovo iskustvo opisuje kao predivno, zbog toga što u Srbiji ne postoji puno prilika za nastup ove vrste, ali i kao „šok", jer posle takmičenja u popularnoj televizijskoj emisiji, tri mlade pevačice nisu se mnogo pitale oko izbora pesme s kojom su se takmičile.

Svi gledaju, čak i kad neće da priznaju

Slične rasprave o značaju Evrovizije i njenom uticaju na popularnu muziku i kulturu vode se širom Evrope.

U Rusiji milioni gledalaca prate ovo takmičenje. Iako ne žele da priznaju da ih to interesuje, pripadnici intelektualne elite prate šta se dešava, kaže Aleksandar Kan, novinar koji se bavi temama iz kulture u ruskoj službi BBC.

„Većina Evroviziju shvata veoma ozbiljno, navijaju za 'naše' i mrze one koji ne glasaju za 'nas'", izjavio je on.

Iako deluje da se postkomunističke zemlje najviše trude oko takmičenja, Vladimir Petković smatra da je to mit.

On ukazuje na primer Švedske u kojoj postoji četiri kruga takmičenja za izbor nacionalnog predstavnika.

„Još od pobede grupe Aba, Šveđani tretiraju Evroviziju veoma ozbiljno, to je deo muzičke industrije", tvrdi on.

S druge strane, zemlja koja ima najjaču muzičku industriju u Evropi - Velika Britanija pomalo posprdno tretira Pesmu Evrovizije.

„Mnogi u Britaniji ismevaju Evroviziju: pesme, kostime, način glasanja," kaže Stiv Rozenberg, dopisnik BBC iz Moskve i veliki poznavalac ovog takmičenja.

On veruje da je to zbog toga što Britanija jako dugo nije postigla dobar rezultat na ovom izboru, ali da bi se situacija promenila kad bi ovu zemlju predstavljala dobra pesma.

Ipak čini mu se da se države u istočnoj Evropi, poput Ukrajne, Azerbejdžana i Rusije više trude, jer je to pitanje „nacionalnog ponosa". Najviše u Rusiji koja u želji da se potvrdi kao supersila na izbor za Pesmu Evrovizije šalje najveće zvezde poput Alje Pugačove ili Dime Bilana.

Etno kao dobitna formula?

Uz podsećanje da sem „Molitve" Marije Šerifović i „Lane moje" Željka Joksimovića, nijedna druga pesma nije „ušla u narod", Petković misli da nije neophodno da pesma ima folklorne elemente da bi uspela na ovom takmičenju.

Navodi Bugarsku kao zemlju, čiji predstavnici završe u prvih pet u poslednje tri godine, a za ovogodišnjeg takmičara, pored bugarskih autora, angažovani su i strani kompozitori .

Kako je pesma srpskog predstavnika pomalo „igra na tu kartu", posle nekoliko čistokrvnih pop kompozicija, može se pomisliti da se etno zvuk vraća u modu.

„Ali, etno nigde nije ni odlazio", kaže Lord, koji ne vidi ništa loše u korišćenju tradicionalnih muzičkih motiva. „Najvažnije je kako je su ti elementi upakovani."

Da li najtužnije pesme pobeđuju na Evroviziji

Od zemalja van Evrope na Evroviziji učestvuje Izrael, Azerbejdžan i od 2015. i Australija.

Vladimir Petković kaže da je ovo takmičenje veoma popularno na ovom dalekom kontinentu.

Pre nekoliko godina Australijanci su organizovali izbor za top 40 najvoljenijih pesma s ovog takmičenja svih vremena. Među favoritima, pored Abe, Sendi Šo i Džonija Logana, našle su se i tri pevačice iz Srbije: Marija Šerifović, Bojana Stamenov i Nina Radojčić, koja živi u Melburnu.

Slatka „kemp" bombona

Evrovizija ima konkurenciju u emisijama čiji je cilj da otkriju nove zvezde poput „Talenta", „Idola" ili „Prvog glasa Srbije".

Ipak ovaj veoma gledani televizijski format neće ugroziti Evroviziju, tvrdi Petković. „U emisijama koje traže talente vi gledate emotivni uspone i padove učesnika, a Evrovizija je čista perfekcija."

Pošto je učestvovala u oba takmičenja, Sara Jovanović misli da je nemoguće upoznati pevača u pravom svetlu kad peva obrade, što je slučaj u popularnim „talent" emisijama.

Takođe, Evrovizija ima i širi uticaj na društvo, pošto ovo takmičenje prati veliki broj pripadnika LGBT zajednice, kojih ima i među učesnicima.

Da ovo takmičenje ima emancipatorski potencijal, misli i Petković, podsećajući da priznanje Marije Šerifović da je lezbijka nije uticalo negativno na njenu karijeru.

Doduše, nije svuda to slučaj. Aleksandar Kan kaže da je vreme gej pop zvezda u Rusiji prošlo i da današnji učesnici izbora za Pesmu Evrovizije ne žele da pričaju o svojoj seksualnosti.

Iako nema značaj na popularnu muziku kao nekad, Petković smatra da Evrovizija funkcioniše uspešno kao paralelni tok, koji i dalje privlači veliku pažnju.

Zato će milioni provesti subotu uveče navijajući, smejući se i raspravljajući se na Tviteru čak i kad ih sama muzika uopšte ne interesuje.

„Uz Tviter, Evrovizija ima svoj pravi smisao", zaključuje Bojana Vunturišević.

(BBC News, 05.12.2018)