Ђина Хаспел прва директорка америчке Централне обавештајне агенције

Амерички Сенат изабрао је прву жену за директорку Централне обавештајне агенције упркос томе што је учествовала у контроверзном програму испитивања након напада 11. септембра.

За Ђину Хаспел гласало је 54 сенатора, а 45 је било против. Гласању је претходила расправа о техникама мучења које је ЦИА примењивала у испитивањима за време владавине Џорџа Буша.

Хаспел је и сама надгледала испитивања на Тајланду, након напада 11. септембра 2001. године.

Мајк Помпео, Хаспелин претходник, постао је државни секретар.

Сенатор републиканаца Џон Мекејн, који је више од пет година провео у затвору у Вијетнаму где је мучен, од самог почетка је био против изабранице Доналда Трампа.

Шесторо демократа је, насупрот ставу партије, глас дало Хаспеловој.

Један од њих, сенатор Вирџиније Марк Ворнер, изјавио је да је од Хаспел добио уверење да ЦИА никада више неће посегнути за контроверзним техникама испитивања.

Каже да је Хаспел обећала да такве технике никада више неће бити коришћене, чак и када би то захтевао председник САД.

„Верујем да је Хаспел неко ко ће умети да пружи отпор председнику и одбије наређења уколико се односе на нешто нелегално и неморално, попут коришћења техника мучења&qуот;, рекао је Ворнер пре гласања.

Против Хаспел гласали су двојица републиканаца, Џеф Флејк и Ренд Пол. Без ова два гласа, Хаспел не би победила да није било подршке демократа.

Републиканац Ричард Бур, председник Одбора за безбедност у Сенату, рекао је да ЦИА избором директорке шаље важну поруку.

„Шаљемо сигнал свима који раде за нас и онима који ће тек радити, да се животна посвећеност служби награђује&qуот;, каже.

Шездесетједногодишња Хаспел већ 31 годину ради за Америчку обавештајну агенцију. Већи део радног века провела је као тајни агент.

На Тајланду је 2002. године водила операцију у којој су примењиване оштре технике испитивања које је Сенат касније прогласио за мучење.

Председник Барак Обама забранио је методе које су тада коришћене за испитивање осумњичених.

Један од осумњичених, Ал Нашири, прошао је испитивање док је Хаспел била на челу операције. Био је подвргнут ектремним температурама, боравио је у скученом простору, није му дозвољено да спава, а „ударан је и о зид&qуот; неколико пута за редом, без престанка.

Три године након тајландске операције, Хаспел је наредила да се уништи 72 видео записа на којима је забележено испитивање Ал Наширија и Абу Зубајдаха.

Извештај Сената из 2014. открио је да је најмање 119 људи мучено након напада на Светски трговински центар 2001. године.

Невладине организације које надгледају случајеве кршења људских права кажу да је Хаспел након Тајланда наставила са нагледањем мучења. Остаје нејасно чиме се тачно бавила јер је сва документација о њеном раду класификована као тајна.

Доналд Трамп је раније затражио да САД поново уведу забрањене технике које би се примењивале над осумњиченима за тероризам.

(ББЦ Невс, 05.18.2018)