Критике за Закербергово обраћање Европском парламенту
Оснивач Фејсбука одговарао је на питања европарламентараца о скандалу са личним подацима и лажним вестима.
Оснивач Фејсбука Марк Закерберг извинио се европским посланицима због улоге његове компаније у скандалу са Кембриџ Аналитиком, као и због омогућавања да се преко његове платформе шире лажне вести.
Закерберг се извинио јер је Фејсбук био искоришћен као „оруђе зла&qуот;.
Ипак, његово сведочење није задовољило све парламентарце, а неки сматрају да је намерно избегао да одговори на њихова питања.
Један од водећих британских представника описао је сесију Европског парламента као „пропуштену прилику&qуот;.
„Нажалост, формат разговора омогућио је Закербергу да одабере опитања који му одговарају и да не одговори на све изнете тврдње&qуот;, каже председавајући Одбора за дигиталну културу, медије и спорт Британског парламента Демијан Колинс.
Формат разговора значајно се разликовао од Закерберговог сведочења пред америчким конгресменима у априлу.
Док су амерички политичари наизменично укрштено испитивали првог човека Фејсбука, представници посланичких група Европског парламента су, свако за себе, питали своја питања.
Закерберг је морао да сачека да му се поставе сва питања пре него што одговори.
Он је одговарао 22 минута на питања која су му постављена током састанка и могао је да бира на која ће одговорити.
Неколико парламентараца је због тога било врло незадовољно, а један је оптужио Закерберга да је „с разлогом захтевао овакав формат дискусије&qуот;.
Портпарол Фејсбука рекао је касније за ББЦ да компанија није бирала формат разговора. Потврдио је то и председник ЕП Антонио Тајани.
На конференцији за новинаре која је уследила, Тајани је додао да су парламентарци знали да је Закербергово време ограничено, али су ипак искористили већи део времена да говоре они, а не он.
Тајани је указао и да се први човек Фејсбука сагласио да ће доставити одговоре и у писаној форми.
Питања без одговора
Закерберг није одговорио на питање да ли је Фејсбук монополиста, као и како планира да користи податке из апликације Вотсап.
Такође, није директно одговорио ни на питање о сумњивим профилима, као ни да ли се прикупљају подаци о корисницима који немају Фејсбук налог.
Неколицина европарламентараца изразило је скепсу према пословању Фејсбука.
Посланик либерала Ги Ферхофштат упитао је Закерберга да ли жели да буде запамћен као „геније који је створио дигитално чудовиште&qуот;, на шта шеф Фејсбука није ни одговорио.
Британски парламентарац и водећи заговорник Брегзита Најџел Фараж рекао је да Фејсбук није политички неутрална платформа, па је Закерберга питао да ли је ова друштвена мрежа „циљано дискриминисала&qуот; коментаре који долазе од људи са ставовима десно од политичког центра.
На ову тврдњу, први човек Фејсбука је одговорио да његова компанија „никада није донела одлуку која се базира на политичком ставу о томе који је садржај дозвољен&qуот;.
У одговорима на остала питања, Закерберг је рекао да очекује да ће бити пронађене и друге апликације које су злоупотребиле корисничке податке и истакао да би интерна истрага о стотинама твораца могла да потраје „месецима&qуот;.
Рекао је да је Фејсбук до сада суспендовао више од 200 апликација.
Анализа:
Аутор: Дејв Ли, репортер ББЦ
Европски парламент остао је да жедан информација.
Формат састанка дозволио је Закербергу да групише питања у шире области и тако избегне поједина конкретна питања, посебно она о праћењу корисника који немају налог на Фејсбуку.
То значи да је могао да даје уопштене одговоре.
Читање било које објаве на блогу Фејсбука у последња три месеца пружило би исте информације које смо чули.
Ово је наљутило поједине посланике који су јавно изнели љутњу јер нису добили одговоре.
Опет, колико детаљни можете да будете ако добијете мање од пола сата да одговорите на велика питања, готово од животног значаја?
Фејсбук је под детаљном истрагом, али можда би требало преиспитати и политичаре и њихов начин како се односе према овим моћним личностима.
Посвећеност Европи
Првобитно је планирано да састанак Закерберга са европарламентарцима буде одржан иза затворених врата.
То је покренуло лавину критика, после чега је одлучено да се укључи директан пренос преко интернета.
Популарна тема међу парламентарцима је било питање о заштити приватности података.
Фејсбук је недавно изместио својих милијарду и по корисника из јурисдикције европског седишта компаније у Ирској у америчко седиште. Поједини експерти тврде да се на овај начин избегавају скупи правни поступци који проистичу из кршења европских Општих правила о заштити података.
Промене у законима који се баве подацима даће корисницима већу могућност контроле над њиховим личним подацима.
Неколицина парламентараца питала је Закерберга да ли је заиста посвећен поштовању овог правила.
Одговорио је да сматра да ће се Фејсбук у потпуности понашати у складу са прописом, чим он ступи на снагу.
Додао је да је апликација својим европским корисницима већ представила измене у подешавањима и „велики проценат&qуот; корисника се већ упознао са тим.
Британски парламентарци такође би желели да поставе питања Закербергу о скандалу са Кембриџ Аналитиком, али оснивач Фејсбука за сада одбија да дође у Велику Британију.
(ББЦ Невс, 05.23.2018)
