Analiza: Izveštaj o obaranju MH17 stavlja Srbiju u neprijatan položaj

Međunarodni istražni tim objavio je u četvrtak, prvi put zvanično, da je malezijski putnički avion oboren ruskom raketom koju su sa ukrajinskog tla ispalili pobunjenici.

Mada zvaničnih reakcija još nema, očekuje se da će Zapad, a pre svega Brisel i Vašington, zatražiti od Srbije da im se pridruži u osudi Rusije, dok će Rusija, kao i do sada odbijati odgovornost.

Uprkos ruskim demantima, dokazi koje je istražni tim prikupio izgledaju dovoljno ubedljivo da pokrenu inicijativu za novi paket sankcija Rusiji - evropskih, a možda i američkih.

Ovo će Srbiju veoma brzo staviti pred staru dilemu: podržati EU, u koju želi da se učlani, ili se svrstati uz Rusiju? Obe varijante imaju dobre i loše strane.

Usput budi rečeno, raketni sistem „Buk", za koji se u izveštaju tvrdi da ga je ruska vojska „pozajmila" separatistima u Donjecku je isti onaj o čijoj je nabavci predsednik Vučić nedavno pregovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi.

Šta sa Ukrajinom?

Da nije jedne stvari, Srbija bi prirodno trebalo da stane uz Ukrajinu. Reč je o prijateljskoj zemlji koja nije priznala Kosovo i od koje se jedan deo - Krim - otcepio uz pomoć strane vojne intervencije.

Problem je što je ta jedna stvar Rusija.

Srbija je od dvostruko zavisna od Rusije: energetski, zbog vlasništva ruskog „Gazproma" nad Naftnom industrijom Srbije; i diplomatski, zbog ruske podrške sprečavanju univerzalnog priznanja nezavisnosti Kosova.

Zbog toga je Srbija prinuđena da balansira.

Vučić je još pre više od godinu dana, u martu 2017. izneo zvaničan stav: „Srbija poštuje teritorijalni integritet i suverenitet svake zemlje, pa i Ukrajine", rekao je odgovarajući na novinarsko pitanje.

On je dodao i da i da je „Krim deo Ukrajine, jer bi svaki drugačiji stav imao teške posledice po Kosovo i Metohiju".

Spasavanje redova Đurića

Virtuelni rat Beograda i Prištine

Sa druge strane Srbija je:

• Odbila da u međunarodnim institucijama osudi pripajanje Krima Rusiji i da se pridruži sankcijama EU.

• U decembru 2017. glasala protiv rezolucije Generalne skupštine UN u kojoj se osuđuju kršenja ljudskih prava u Donbasu

• Propustila (prema tvrdnjama ukrajinske vlade) da zaustavi stotine srpskih dobrovoljaca koji su se pridružili pobunjenicima i zapretila ukrajinskom ambasadoru proterivanjem zato što je javno govorio o tome..

Cena prijateljstva

Ukrajinsko pitanje nije jedino u kome Srbija, uprkos zvanično proklamovanoj politici, naginje ka Rusiji, a nasuprot Zapadu.

U slučaju trovanja bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja i njegove kćeri Julije u Engleskoj, Srbija se jasno priklonila ruskom stavu da nema dokaza da iza toga stoji Moskva.

Sve zemlje EU podržale su, međutim, optužbe Londona da je Rusija odgovorna za taj napad, kao i sve zemlje iz regiona - osim Srbije i BiH (zbog Republike Srpske).

Iako je iz EU, kao i iz pojedinih zemalja članica bilo pritisaka da Srbija „harmonizuje" svoj stav sa EU ako zaista želi članstvo i pridruži se sankcijama prema Rusiji, u Briselu su, bar dosad, pokazivali razumevanje za Srbiju i njen jedinstven položaj.

Na kraju krajeva, Srbija svoju spoljnu politiku mora sasvim da uskladi sa EU tek nakon pristupanja, a dotle ima dosta vremena.

Ali umesto da se postepeno približava politici EU, Srbija se udaljava, jer je stepen usklađenosti prošle godine bio 50 odsto, a pre pet godina 80 odsto, prema izveštaju Evropske komisije.

Ovaj put bi pritisak na Srbiju mogao da bude jači nego u ranijim slučajevima, jer je među stradalim putnicima - njih 298 - bilo mnogo Holanđana, tj. građana EU. Uzdržanost možda neće biti dovoljna.

Mnoge članiice ionako sumnjiče Srbiju da je ruski „trojanski konj" i da je ne treba puštati u EU.

Tek ćemo videti kako će se Srbija opredeliti u ovom slučaju, ali možda ne bi bilo loše uzeti u obzir sledeće pitanje:

Šta bi bilo da je u avionu bilo građana Srbije?

(BBC News, 05.25.2018)