Sloboda baljezganja
Danas 27.05.2018 | Piše: Božidar Andrejić
Na početku beše – psovka! „Bež’ moram da radim, nemoj da me zajebavaš!“, dopire iz jednog dvorišta opomena veoma mlade bake petogodišnjem unuku koji se nešto muva oko nje pokušavajući da joj zaokupi pažnju, skrene je na sebe…
Gotovo istovremeno, nedaleko odatle, mlada majka u prisustvu supruga, i rodbine dvostruko mlađem detetu od onog iz prve rečenice teksta, upućuje sličnu opomenu, koristi istu reč na „z“, ali na početak iskaza stavlja onu novopoštapalicu „jebote“ koju ni mi iz „onog našeg“, a sad u „tuđem“ veku ne smatramo više psovkom, to se sad i sastavljeno piše. Da, zaboravih: u žaru rešavanja problema što je dete toliko „zajebava“ čuje se i objašnjenje „boli
