Правници: Садржина правно обавезујућег споразума одређује процедуру усвајања

Садржина правно обавезујућег споразума између Београда и Приштине требало би да одреди да ли ће се о њему изјашњавати грађани и Скупштина Србије и да ли ће се мењати Устав, оценили су данас правни експерти који нису јединствени у оцени која је процедура неопходна да би један такав споразум постао важећи.Председник Србије Александар Вучић изјавио је за "Вечерње новости" да је "у интересу Србије да постигне правно обавезујући споразум са Албанцима и да за његово постизање мора постојати широка сагласност и већинска воља српског друштва".

Владан Петров, професор Уставног права на Правном факултету у Боеграду сматра да би пре потписивања правно обавезујућег споразума "морао да буде спроведен референдум на којем би се грађани изјаснили какав је статус Косова као ентитета".

"Правно обавезујући споразум може да садржи и више детаља, али о кључним стварима би требало да се грађани изјасне пре него што уговор буде потписан. Када је реч о промени Устава, верујем да ће документ у великој мери одступати од онога што предвиђа Устав, али не бих могао да говорим више о томе док не будемо знали садржај споразума", рекао је Петров.

Он наводи да постоје две могућности – изјашњавање пре или после закључења споразума, али да би, истакао је Петров, боље било када би то било урађено пре закључења споразума.

"Оно што је граница и што никако не би требало дати је међународно-правни субјективитет, што укључује и чланство у Уједињеним нацијама. Све остало може бити предмет преговора о том споразуму", закључио је Петров.

Уколико правно обавезујући споразум задире у постојећа уставна решења, неопходно је да се о њему расправља у Скупштини Србије, рекао је за Бету професор Уставног права на Правном факултету Унивезитета Унион Богољуб Милосављевић.

"За усвајање овог документа би била, у том случају, потребна двотрећинска већина, а будући да би се мењала и поједина уставна решења, био би неопходан и референдум за измену Устава. Проблем је што се, у овом тренутку, не зна садржај правно обавезујућег споразума", навео је Милосављевић напомињући да управо решења из овог документа одређују његов правни пут.

Ако је то, по садржини, заправо политички акт, додаје Милосављевић, онда би био довољан само потпис председника Србије Александра Вучића и не би постојала обавеза да правно обавезујући споразум усвоји Скупштина Србије.

Да за изјашњавањем на референдуму или изменама Устава нема потребе у случају правно обавезујућег споразума сматра Милан Антонијевић, директор Комитета за људска права.

Он је за агенцију Бета навео да правно обавезујући споразум произилази из већ потписаног Бриселског споразума и да не задире у територијални интегритет и суверенитет, а да представља наставак процеса нормализације односа Београда и Приштине и да зато не би била потребна процедура за референдум или измену Устава.

Он је додао да се већ помиње да би тај споразум требало да буде конципиран по угледу на модел две Немачке.

"Имајући то у виду, споразум би требало да буде детаљан и да предвиђа одредбе првенствено у погледу безбедности. Остаје отворено питање да ли ће предвиђати и неку врсту гаранција које ће дати други учесници у преговорима сем Београда и Приштине", навео је Антонијевић.

Директор Комитета за људска права навео је да се помиње могућност да Косово добије статус посматрача у Уједињеним нацијама, попут Палестине, а да "засигурно не би требало очекивати било какве одредбе које би биле јасан знак потписивања независности Косова".

"Споразум мора да у себи садржи све што је договорено Бриселским споразумом, укључујући и одредбе о Заједници српских општина (ЗСО) које нису спороведене", оценио је он.

Он сматра да је најава председника Србије добра "јер препознаје реално стање ствари".

"Ако погледамо односе унутар ЕУ, нека генерална оцена је да је време за велике кораке. Верујем да ЕУ очекује и од земаља региона да то схвате озбиљно. Још једна ствар коју не треба очекивати је да се Београду и Приштини стави већ готово решење на сто, јер је држава већ показала капацитете да се тиме бави", закључио је Антонијевић.

(Бета, 30.05.2018)