Дан бијелих трака: Алену и Ајдину
Ал Јазеера 31.05.2018
Најтеже ми је некако причати с Ешом, у њему нема мрва злобе, у гласу му осјетиш доброту, али ја се пред њим само скаменим.
На авлијској капији застају Дедина дјеца. Продају печурке. Крајем маја у Крајини доспијевају бијеле печурке и зрију хашламе. Мати увијек купи малу врећицу. Ето, каже, да проба. Знамо да то више чини да Дедина дјеца не иду кући празних шака. Севап је, каже. Од тога и живе. Али, нејсе. Ове године све буја као некад. Рамазан је. По Чаракову и Зецовима пала тишина. Око мене пусте куће, башче и авлије. Споменици туге и самоће. Чувају их "Сецурити
