Скупштина Грчке прихватила и последњи закон потребан за формалан излазак из кризе

Грчки посланици су данас одобрили последњи из серије закона о финансијским променама које захтевају страни повериоци грчке државе, пошто се приближава крај споразума о међународној финансијској помоц́и.

Посланици су са 154 од 300 гласова у парламенту одобрили закон који доноси низ промена од смањења пензија, до здравствене заштите и пореских реформи.

Током парламентарне расправе пред гласањем, око 3.000 демонстраната протестовало је у Атини.

Тај закон је последњи корак грчке државе пред састанак следец́е седмице министара финансија еврозоне од 19 земаља, где Грчка и њени повериоци треба да прогласе да је она коначно изашла из финансијске кризе и да је трећи споразум о помоћи повољно завршен.

Тај трец́и и последњи пакет финансијске помоц́и истиче 20. августа, после осам година ослањања на хитне зајмове међународних поверилаца. У замену за средства која је примила, углавном из других земаља еврозоне и од Међународног монетарног фонда, Грчка је током година морала да спроведе неколико дубљих смањења расхода, структурних реформи и приватизације. Њена економија је под строгим надзором, а кредиторе долазе у редовне контроле.

Данашња седница Скупштине је била историјског карактера.

"После осам година гласамо о последњим мерама после последње контроле", рекао је премијер Алексис Ципрас у парламенту. "Поштовали смо наше обавезе, обновљен је кредибилитет земље и Грчка завршава (споразум о помоћи) у августу".

Сваки пакет нових мера штедње пратиле су демонстрације и штрајкови у Грчкој, чија је привредна активност опала за око четвртину од почетка финансијске кризе крајем 2009. године.

Потпредседник Европске комисије Валдис Домбровскис, који се данас састао с Ципрасом у Атини, рекао је да су повериоци радили на постизању коначног споразума о изласку из пакета помоћи на састанку министра финансија 21. јуна.

"Кроз два месеца Грчка ц́е завршити програм", рекао је Домбровскис. "То ц́е бити деликатна, али савршено остварива ствар, под условом да све стране показују посвец́еност и одговорно поступају".

Када се истекне споразум о помоћи, Грчка ц́е морати да се финансира позајмљивањем на међународним тржиштима обвезница. Она је дуго тражила неко олакшање терета зајмова које мора вратити повериоцима, углавном државава еврозоне.

"Мора се постиц́и неки споразум о дугу", рекао је Домбровскис. "Те мере би биле важне за осигурање постепеног повратка Грчке на тржишта". Он је такође нагласио да Грчка мора "остати на линији реформе" како би осигурала економски раст.

Грчка влада се обавезала на наставак реформи и после након завршетка стране финансијске помоц́и, али се одупрла идеји коју су неки, укључујуц́и и њену централну банку, желели да предузму узимањем такозване "кредитне линије из предострожности" - резервног зајма који би могао да се користи док излази на међународно тржиште обвезница.

Та кредитна линија би вероватно укључивала и додатне строге мере штедње државе и чвршћи међународни надзор, што би је учинило политички непопуларном. Уместо тога, влада је инсистирала на "чистом изласку" из пакета помоћи - ођедном и без икаквих страних мера надзора.

(Бета, 14.06.2018)