Lažne vesti ruše samopouzdanje dece, tvde poslanici

Trinaestogdišnja Kloi je pre nekoliko nedelja podelila lažnu priču o navodnoj smrti njenog omiljenog glumca Silvestera Stalonea.

„Mislila sam da je priča tačna i podelila sam je kako bi članovi moje prodice videli. Ljudi su bili uznemireni", kaže.

Kada je saznala istinu, da je glumac živ i zdrav, Kloe kaže da se osetila glupo.

„Trebalo je bolje da pogledam pre nego što sam podelila priču", dodaje.

Kloe nije jedina, ako je verovati izveštaju grupe poslanika britanskog parlamenta u kome piše da lažne vesti mogu da naškode „opštem stanju dece, ali i njihovom poverenju u novinarstvoo i demokratiju".

Grupa je prikupila dokaze koji govore o tome lažne vesti decu čine aksioznijom, škode samopouzdanju i iskrivljuju njihov pogled na svet.

Instagram društvena mreža broj jedan među decom

Srbija i antifašizam: Šta deca danas uče

U istraživanju je učestvovalo dve hiljade mladih Britanaca uzrasta od osam do šesnaest godina kojima je pokazano šest novinaskih priča , od čega su dve bile lažne. Trebalo je da otkriju koje su priče lažne.

Samo je dva procenta dece prepoznalo svih šest priča na pravi način.

Pronađen „nestali" avion

Kada je imao 13 godina, Mič je na Tviteru video priču koja mu se učinila jako zanimljivom.

Avion koji je nestao je pronađen i svi putnici su dobro.

Bilo je i fotografija, pa je Mič podelio vest, što je kasnije uradilo i nekoliko njegovih prijatelja.

Uskoro je postalo jasno da je priča netačna, fotografija je bila stara, a Mič i prijatelji su shvatili da su prevareni.

Mič sada ima 16 godina ali se i dalje seća da je bio uznemiren kada je saznao „da je sve lažno i da porodice čiji su članovi bili u avionu ipak nisu pronašli voljene".

Osećao se glupo i osramoćeno.

Privatne škole: vrhunsko obrazovanje ili plaćene diplome

Generacija 1999: Čudo od deteta, 19 godina kasnije

Glavni rezultati istraživanja:

• Skoro polovina dece kaže da je zabrinuta da neće moći da prepoznaju koje su priče na društveni mrežama tačne, a koje ne
• Skoro trećina dece kaže da zbog lažnih vesti manje veruje u priče koje pročita na interentu

Televizija je i dalje popularniji izvor informacija.

• Tri četvrtine dece televiziju gleda i 80 odsto kaže da veruje ono što čuje
• Skoro polovina ispitane dece sluša radio i 75 odsto kae da veruje onome što čuje

Ipak, skoro polovina učesnika koji su sada u srednjoj školi vesti čita na društvenim mrežama, naročito na Snepčetu, ali samo jedna četvrtina njih veruje u ono što pročita.

Sve ovo doprinosi kulturi straha i nesigurnosti, tvrdi se u ovom izveštaju.

Kakve ovo veze ima s pismenošću?

Ovaj izveštaj je otkrio da deca koja imaju problema s pismenošću, najčešće dečaci iz siromašnih porodica, najčešće nisu u stanju da prepoznaju lažne vesti.

Poslanica Lusi Pauel, koja predvodi ovu grupu, kaže da su zaključci samo naglasili „opasno nepoznavanje pismenosti koja je neophodna deci i mladima kako bi se snašli u digitalnom svetu i prepoznali lažne vesti".

„Zbog toga oni ne mogu da prepoznaju šta je lažna vest, a šta činjenica, uznemiruju ih neistinite priče, čime su idealan plen za one koji imaju zadnje namere", dodala je.

Ovaj izveštaj sadrži i dečiju povelju o lažnim vestima, koja je napisana uz uvažavanje saveta dece i mladih i kojom se zahteva pravo na tačno informisanje.

Ovim dokumentom se zahteva:

• unapređenje veština kritičke pismenosti diskusijom na časovima o tekstovima iz različitih izvora
• poboljšanje razumevanja kod dece kako se vesti prave

Voditeljka Marijela Frostrap izjavila je da je izveštaj „važno podsećanje o potrebi da mladi ljudi steknu samopouzdanje i veštine, koje će im pomoći da se probiju kroz gomilu lažnih vesti i propagande."

Učitelji upozoravaju da novo gradivo može da optereti škole.

Džef Barton, generalni sekretar Udruženja direktora škola i koledža kaže da su se škole ponovo našle na „prvoj liniji odbrane društva od problema koji pogađa sve".

On je dodao da se kritička pismenost uči kroz predmete kao što su engleski, istorija i zaštita na internetu.

„Voleli bismo da vidimo da same onlajn platforme se bave sprečavanjem širenje lažnih vesti."

A Nik Bruk, zamenik generalnog sekretara Nacionalne asocijacije razrednih starešina pozvao je da se obezbedi vreme u kurikulumu. za predmete koji se ne ocenjuju

„Mi moramo da učimo decu gramatici i pravopisu, ali moramo da kod njih probudimo žeđ za znanjem, za zavole da čitaju i da razbiju sposobnost kritičke pismenosti koja će im omogućiti da donose odluke, da mogu da razaznaju u šta da veruju, a šta da ignorišu."

(BBC News, 06.22.2018)