Migrantska kriza: EU lideri planiraju zatvorene centre

Zatvoreni migrantski centri će biti osnovani u državama Evropske unije u kojima će biti obrađeni zahtevi za azil, rezultat je dogovora koji su postignuti u Briselu.

Ovi centri, koji su osnovani na dobrovoljnoj bazi, treba da utvrde koji migranti imaju osnov za ostanak, a "koji će biti vraćeni".

Italija, koja je predstavlja tačku ulaska za migrante, najviše iz Afrike, zapretila je da će staviti veto na dogovor, ako ne dobije nikakvu pomoć.

Razmeštanje izbeglica će takođe biti obavljeno na dobrovoljnoj bazi.

Još uvek nije poznato koje zemlje će biti domaćini centara i kasnije primiti izbeglice.

Brojevi ljudi koji ilegalno ulaze u Evropsku uniju opao je 96 odsto od vrhunca 2015. godine, izjavili su predstavnici Saveta Evrope.

U zajedničkom saopštenje Evropske unije stoji da će azilantima biti ograničen ograničeno kretanje u okviru EU.

EU: Kako do rešenja za migrantsku krizu

Migracije „ugrožavaju slobodan protok ljudi“

"Posle Evropskog samita, Evropa je postala odgovornija i solidarnija", izjavio je italijanski premijer Đuzepe Konte. "Danas, Italija nije više sama."

Ipak, nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da je potrebno da se uradi više kako bi se razrešila neslaganja.

Novi zatvori za migrante u EU?

Adam Fleming, dopisnik BBC iz Brisela

Nekoliko stvari se izdvaja kao dobitak za novog italijanskog premijera. Među zaključcima stoji i izjava o potrebi da brodovi koji skupljaju migrante u Mediteranu moraju da poštuju međunarodne zakone.

Drugi rezultat je pristanak na otvaranje zatvorenih institucija za migrante koji stižu u Evropsku uniju. Neki tvrde da će ovakve institucije omogućiti da se lakše vrate ljudi kojima su odbijeni zahtevi za azil, a drugi ih već opisuju kao zatvore.

Ovaj pasus je prepun prigovora, zareza i umetnutih rečenica - što je oznaka da je pisan u sred noći.

Drugi zanimljivi zaključak je ideja o ambicioznom partnerstvu s Afrikom. Time EU pokušava da balansira strogi interni pristup sa prijateljskim pristupom prema spolja, čime se nudi podsticaj severnoafričkim zemljama da izgrade institucije u kojima je moguće proceniti da li migranti mogu da se presele u Evropu.

Šta je još dogovoreno?

28 lidera EU dogovorili su još nekoliko mera:

• jačanje spoljnjih granica i veće izdvajanje za Tursku i severnoafričke zemlje
• istraživanje mogućnosti za "regionalne platforme za iskrcavanje", kojim treba da se razbije biznis model bandi koje se bave švercom ljudi, tako šte će zahtevi za azilom izbeglica i migranata biti obrađeni van same EU. Međutim, teško će biti nagovoriti severnoafričke zemlje da pristanu na to, Maroko je ponovo odbio tu ideju u četvrtak
• interne mere koje će preduzeti zemlje članice kako bi ograničili kretanje migranata u okviru same EU, čime se, kako stoji u dogovoru, podriva politika azila i slobodan protok ljudi u Šengenskoj zoni
• više investicija u Africi, čime bi kontinent postigao "suštinsku socio-ekonomsku transformaciju", pa ni ljudi neće hteti da odlaze u potrazi za boljim životom
• dalji rad na reformisanju politike azila EU, čime se uvode izmene u takozvano Dablinsko pravilo, po kome migranti moraju da podnesu zahtev za azil u prvoj zemlji u koju su stigli

Čije potrebe su zadovoljene ovim dogovorom?

Italijanski premijer Đuzepe Konte je prvo blokirao donošenje zaključaka, što se retko radi u EU, pre nego što su se lideri dogovorili kako da odgovore na migrantsku krizu. I Italija i Grčka očekuju da i druge zemlje podnesu teret krize.

Međutim, nekoliko centralnoevropskih država obacilo je predlog EU da se 160.000 izbeglica raseli po Evropi iz prenatrpanih kampova u Italiji i Grčkoj.

Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da migrantsko pitanje je ključni problem EU - ali je njoj samit bio potreban kako bi izbegla političku krizu kod kuće, kojom bi njena vlada bila ugrožena.

Ministar unutrašnjih poslova Horst Sehofer, iz Hrišćanske socijalističke unije u Bavarskoj, dao joj je rok do vikenda. Zapretio je da će izbacivati migrante iz ove savezne države, koji su se registrovali na nekom drugom mestu.

Bez ove stranke, Merkel bi izgubila parlamentarnu većinu.

Nije jasno da li će mere koje su dogovorene biti dovoljne i u izjavi medijima, ona je priznala da "mora još puno da se radi kako bi se prevazišle razlike".

Koliko migranata stiže u EU?

Među ljudima koji stižu u EU su izbeglice koje beže od rata u Siriji, tražeći azil.

Trenutna situacija ne podseća na krizu iz 2015, kada je na hiljade ljudi stizalo svakog dana na grčka ostrva.

Ali ovog meseca, nekoliko brodova s izbeglicama nisu mogli da pristanu u italijanske luke, među njima brod nemačke humanitarne organizacije Lajflajn, čime je ova tema vraćena u centar pažnje.

Brodu Lajflajn je dozvoljeno da pristane na Malti, nakon intenzivnih diplomatskih napora nekoliko članica EU, koje su pristale da će preuzeti migrante s broda. Malta je izjavila da će i Norveška učestvovati u ovoj podeli.

(BBC News, 06.29.2018)