Интервју петком: Кети и Кристина - једна ауторка првог лезбејског романа у Црној Гори

Док Црна Гора чека усвајање Закона о истополним зајендицама, црногорске књижаре дочекале су да на полицама изложе први лезбејски роман домаће ауторке. Њено име је Кети Радошевић. Али, она се не зове тако.

Ауторка романа „У своја четири зида&qуот; је Кристина Ћетковић.

Ипак, Кети је позвала људе да се крајем јуна окупе у парку Крушевац у Подгорици на промоцији књиге и добију потписани примерак који још мирише на штампарију.

Кристина се псеудонимом не скрива.

Надимак Кети добила је још у основној школи.

„Радошевић је презиме моје мајке и захвалност свим женама због којих ја данас живим. Захвалност за оно што нам је рођењем одузето и дато очевима. Ако је судити по презимену, жене по рођењу припадну оцу, а након удаје мужу&qуот;.

Њој је, каже, важно да припада себи.

Док је радила као новинарка, дуго није написала ни једну реч о ЛГБТ заједници у Црној Гори.

„У једном интервју саговорник ми је рекао сјајну реченицу - Битка са свијетом почиње битком са самим собом. После тога, свака следећа је лакша&qуот;.

Ћетковић данас ради у невладиној организацији.

„Мислим да бих била лицемјерна ако бих младима говорила о важности људских права и праведном друштву, а крила да сам лезбејка. Свима нам је потребно је да будемо срећни, а не да правимо лажну слику како би други били срећни&qуот;.

Из родног Бара на мору, у Подгорицу се, каже, преселила давно, где и данас живи са Пином и Алексом. Пса Пину и мачка Алексу спасила је са улице као волонтерка и једна од оснивачица подгоричке невладине организације за заштиту животиња Спас.

„Како се постаје лезбејка&qуот;

У фиктивној причи смештеној у данашњој Подгорици, Теодора се у након страственог секса са Данијелом, коју муж туче, запитала када је постала „настрана&qуот;.

Проћи ће неколико поглавља док Теодора не дође до ЛГБТ речника који, заједно са илустрацијама којима књига обилује, дели са читаоцима.

„Теодора је одувек била лезбејка, само се бојала да се суочи са истином коју не одобрава друштво у коме живи&qуот;, каже Ћетковић.

Прича о Теодори из „уважене црногорске породице&qуот;, инспирисана свакодневним животом лезбејке у Црној Гори, не говори само о хомосексуалности.

„Толико тога је заиста битно када је жена у питању у традиционалном друштву попут црногорског. Право жене да буде то што јесте, а да не буде одбачена и осуђена. Да буде сексуално биће, а не сексуални објекат&qуот;.

Од четири зида до књижаре

Кристина, или Кети, овим романом се није аутовала.

Каже да је њена рођена сестра о свему сазнала са страна, не књиге, већ дневника. Процес аутовања дешавао се корак по корак - од најбоље другарице, ка ширем кругу.

„Роман сам објавила уз подршку породице и пријатеља, не бих другима поручила да сами крећу у тај подухват&qуот;.

Пут до полице у подгоричкој књижари и без тога није био лак, чак и када се из једначине избаци новац.

Теодорину борбу са „лековима за хомосексуалност&qуот;, које главној јунакињи на разне начине нуде док покушава да научи да себе учини срећном, издавачке куће нису схватиле као претерано занимљиво штиво.

Интервју петком: Рокенрол песник на фудбалском задатку

Интервју петком: Лига изузетних жена

„Један црногорски издавач није желио ни да штампа роман након што је чуо о којој се теми ради. Али, нећу их рекламирати. И њима дугујем искрену захвалност што су ми показали колико је заиста овакав роман потребан Црној Гори&qуот;.

Понекад мисли да живи у сапуници.

„Не знам како сам успјела да створим окружење у којем живим и радим, јер до сада нисам имала ниједно лоше искуство у вези са својом сексуалном оријентацијом. Јесте, тешко је бити лезбејка у Црној Гори, али није немогуће&qуот;.

Недоречени роман

Више од две стотине страна једва је довољно за све празне сексуалне односе, заљубљивања и трагања за смислом главне јунакиње Теодоре Пламенац.

Од кауча хомофобичних психолога, посесивних мужева насилника и њихових жена, које Теодора одводи у кревет, све до „лека за хомосекуслаизам&qуот; и тога како објаснити родитељима да неће имати унуке, Теодора све време покушава да споји крај са крајем у Подгорици у којој живи сама.

Још једно људско биће које покушава да преживи у земљи заробљеној у никад завршеној транзицији.

Ипак, Ћетковић каже да је остала недоречена и да следећи роман већ спрема.

„Добијам коментаре да сам храбра због романа. Не мислим да сам храбра, већ јака и свјесна. Вољела бих да и друге жене, без обзира на сексуалну оријентацију, схвате да су оне те које треба да одлучују о својим животима, а не партнери, породице, а посебно не друштвена улога која им је рођењем дана&qуот;.

О рађању и браку на Балкану

Прва парада поноса у Црној Гори одржана 2013. године није прошла без напада, а одржана је три године након доношења антидискриминационог закона. Годину дана касније, у суседној Хрватској, склопљен је први истопоплни брак.

Уз Хрватску и Словенију, и Црна Гора је, у трци за европским вредностима, ове године кренула ка усвајању Закона о истополним зајендицама.

Која ће све права дозволити закон чији је Нацрт у изради неће се знати све док црногорски законодавци не одлуче да ли хомосексуалним паровима треба или не треба дозволити усвајање деце.

„И даље вјерујем да ће, у неком догледном периоду, већина схватити да дијете не добија сексуалну оријентацију својих родитеља, баш као што је ни ја нисам наслиједила, већ право на нормалан и срећан живот&qуот;, каже Ћетковић.

Данас још увек машта о браку који није оптерећен патријархатом.

„Призивам партнерство двије жене које су равноправне, а не брак гдје се због друштвених норми и јаког патријахата одређују улоге у односу на пол особа које у тај брак ступе&qуот;.

Док планира промоцију романа у Београду, машта и о још нечему.

„Потребно нам је више црногорских писаца и списатељица који ће се бавити темама ЛГБТИQ особа&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.06.2018)