Приштина: Одлазак „балканског Нелсона Мандела”
Адем Демаћи, дисидент, активиста и политичар, преминуо је у Приштини у 82. години.
Косовски политичар Адем Демаћи, дисидент који је у Југославији у затвору провео скоро 28 година, преминуо је у Приштини у 82. години живота.
Демаћи је деценијама био симбол борбе против дискриминације Албанаца са Косова - и током социјалистичког режима Јосипа Броза Тита, и после распада Југославије. За борбу на пољу људских права, 1991. године му је додељена престижна награда Сахаров.
Косовске власти су прогласиле тродневну жалост након Демаћијеве смрти. Потпредседник Скупштине Косова, Џавит Хаљити, на седници парламента је рекао да ће „његово дело бити поштовано док буде живота Албанаца и албанске нације&qуот;.
Многи га сматрају „оцем&qуот; независног Косова, а председник Хашим Тачи га је у поруци на Твитеру ословио речју „Бац&qуот;, или „ујак&qуот; - како се ословљава најмудрији и најутицајнији члан албанске породице.
хттпс://твиттер.цом/ХасхимТхациРКС/статус/1022550060322705409
Нора Ахметај, активисткиња за људска права из Приштине, за ББЦ на српском каже да је Демаћи „заслужио сво поштовање које данас ужива због идеала од којих није одустао и након година проведених у затвору, али и због свега онога што је чинио након изласка на слободу&qуот;.
„Данас су људи у Приштини чекали да би се уписали у књигу жалости. Чекали су када је пуштен из затвора како би га упознали. Адем Демаћи је за собом оставио јако важно наслеђе&qуот;, каже Ахметај.
Балкански Нелсон Мендела
Двадесетдвогодишњи Демаћи објавио је 1958. године књигу „Крвава змија&qуот; у којој су обједињени текстови које је до тада објавио у приштинском листу Нови живот (Јете е Ре).
Поред документовања обичаја крвне освете на Косову и у Албанији, у њима је критиковао и однос СФРЈ према етничким Албанцима на Косову.
Три године касније, први пут је ухапшен јер је, по мишљењу власти, ово дело „подривало јединство југословенског народа&qуот;.
После три године, 1964. године осуђен је на 15 година затвора због злочина против југословенског народа и државе.
По одслужењу те казне, ухапшен је поново 1975. године, заједно са још 18 косовских Албанаца који су захтевали већу аутономију за Косово.
У затвору је провео укупно 27 година и шест месеци.
„Није ми жао. Уопште не мислим да сам изгубио године живота. Као да сам био на свом радном месту&qуот;, рекао је о времену проведеном у затвору.
Од првих дана активистичке и политичке каријере, Демаћи се борио за права Албанаца.
Међународна организација Амнести интернешнал ставила га је на листу „затвореника савести&qуот;. Дуго времена је провео у самици, и према његовим речима, није му одобрен привремени излазак из затвора да би отишао на сахрану мајке.
„Био сам срећан што сам био изолован (у самици) па нико није могао да ме види како данима плачем&qуот;, Агенција Франс-Прес преноси Демаћијеве речи.
Због дугогодишњег затвочеништва стекао је надимак „балкански Мендела&qуот; - а последњи пут је из затвора изашао баш 1990. године, када је Нелсон Мендела ослобођен у Јужној Африци.
Вративши се у Приштину, укључио се у протесте Албанаца против режима Слободана Милошевића. За Београд, Демаћи је био један од заступника идеје о „Великој Албанији&qуот;.
Све до 1995. године, био је председник косовског Одбора за заштиту људских права.
Демаћи је „човек који просто одбија да се повинује физичкој или политичкој репресији&qуот;, писао је његов биограф Шкељзен Гаши.
Косовски сукоб
Након интензивирања сукоба на Косову између безбедносних снага режима Слободана Милошевића и оружаних група косовских Албанаца, Демаћи је одбацио политику „мирног отпора&qуот; косовског лидера Ибрахима Ругове и убрзо постао политички представник Ослободилачке војске Косова (ОВК).
Истицао је да је представља „мирни део ОВК који политичким средствима&qуот; покушава да реши проблеме на Косову.
Међутим, после неуспелих преговора српских и југословенских власти и представника косовских Албанаца на мировној конференцији у француском граду Рамбујеу, Демаћи је поднео оставку на место представника ОВК.
Незадовољан крутошћу и једне и друге стране и неспремности на компромис, као и поступцима међународне заједнице, Демаћи је рекао да се повлачи из политичког живота.
Током тромесечног НАТО бомбардовања 1999. године, за разлику од већине албанских политичара који су напустили Косово у страху од одмазде српских безбедносних снага, Демаћи је остао у Приштини, стекавши тако поштовање многих.
Беџет Пацоли за ББЦ: „Рекао сам Дачићу: Ја градим - ти рушиш&qуот;
Мере за увоз намирница на Косово политичка одлука
Један је од првих политичара са Косова који је дошао у Београд након завршетка сукоба 1999. године.
У интервјуу које је дао београдском недељнику Време у јуну 1999. године, говорио је о конфедерацији као идеалном решењу за Албанце који живе у Прешеву и Бујановцу у Србији, као и у деловима Црне Горе.
„Немогуће је говорити о уједињењу Европе, а држати Балкан подаље од тих интеграција&qуот;, рекао је тада.
По завршетку бомбардовања, Демаћи се посветио писању, али је често користио свој углед и репутацију да би позвао Албанце да се уздрже од освете преосталим Србима на Косову.
Балканију - идеју о конфедерацији коју је требало да чине Косово, Србија и Црна Гора, сматрао је бољим решењем од независности Косова.
Заступајући етничко помирење као најважнију вредност будућности Косова, Демаћи је сматрао да је то једини начин да се Београд и Приштина придруже заједници европских земаља.
Демаћи је добитник неколико међународних признања:
- Награда Сахаров коју додељује Европски парламент(1991)
- Награда Свеучилишта у Ослу за људска права (1955)
- Награда Херој Косова (2010)
Независно Косово какво није сањао
На обележавању седам година откако је Приштина једнострано прогласила независност, говорећи о политизацији друштва на Косову, Демаћи је београдским медијима рекао да независно Косово није оно о коме је сањао.
„Грешка која много кошта&qуот; је непрофесионалност људи на власти, рекао је тада.
„Косово је у ових седам година много заостало, посебно у сфери привреде која је развојни мотор за остале сегменте као што су образовање, здравство&qуот;.
Комеморација у част Адему Демаћију биће одржана у суботу у Приштини где ће истог дана бити сахрањен.
(ББЦ Невс, 07.27.2018)











