Točkovima crnih marica

Uvod To je bilo kada smešio se Samo mrtvac uspokojen snom Uz zatvor čitav gušio se Lenjingrad u redu suvišnom. I kad išle su niz muke žive Već kolone osuđenika, Kad su pištale lokomotive Onu kratku pesmu rastanka. Zvezde smrti bile su nad nama I Rusija grčila se sva Nevina pod krvavim čizmama, Točkovima crnih marica. Presuda I svali se na me kao stena Na još žive grudi pade reč Ali, ništa - pa ja bejah spremna, Nekako se mora već. Toliko je