Međunarodni dan genocida: Romi protiv fašizma, ali i nezaposlenosti

U mislima Roma u Srbiji danas nije bio samo genocid počinjen pre tačno 74 godine nad njihovim sunarodnicima u Aušvicu. Evropa im je poslala „nova ubijanja, proterivanja i mučenja", tvrde iz romskog udruženja.

Romi su na protestu u Beogradu zatražili smenu italijanskog ministra policije Mateo Salvinija, koji je početkom leta najavio proterivanje 200.000 Roma bez pasoša. Samo pet dana kasnije, ukrajinski tinejdžeri ubili su jednog Roma i ranili četvoricu, u sedmom takvom napadu u Ukrajini za samo dva meseca.

Život bez krova nad glavom, posla, ali i lične karte, a kamo li pasoša - glavni su problemi njihovih sunarodnika u Srbiji, kažu iz Udruženja „Rom".

U Hrvatskoj su Romi „samo na papiru" uključeni u društveni život, a u stvarnosti žive „u barakama kao pre 100 godina", kaže za BBC na srpskom sin bivših logoraša iz Jasenovca, Toti Dedić.

„Nezaposlen od kad sam rođen"

Kada ga pozovu, Obrad Murativić, 50-godišnjak iz Bogatića, radi kao zidar, sakupljač malina ili duvandžija. Nikada duže od nekoliko meseci. Na pitanje gde je konkretno radio odgovara:

„Nezaposlen sam od kada sam rođen."

Ni ostali članovi porodice nemaju ni dan zvaničnog rada, pa Murativić kaže da je za Rome definitivno glavni problem posao.

Elvira Šahiti iz Smederevske Palanke, završila je srednju školu pre tri godine i od tada traži posao.

„Pokušala sam svuda. U mesarama, kineskim radnjama, po trafikama. Čim vide da sam Romkinja, odmah okrenu glavu."

Prema državnoj statistici, Roma u Srbiji ima 140.000. Ipak, tvrdi Goran Stanojević iz Udruženja „Rom", ta brojka dostiže oko 550.000 ljudi.

„U Mladenovcu imamo dečka koji ima dva imena, dva prezimena, a nema ga ni u jednom spisku. Kao da ne postoji."

Pošto često nemaju dokumenta, Romi u zemlji, pogotovo u unutrašnjosti, ne mogu nikako da se zaposle, dodaje Stanojević i objašnjava da će „samo jedan u 100 njih da zaposli Roma kao radnika."

Dodaje da samo u Beogradu više od polovine njih ne radi uopšte, dok je oko 15 odsto zaposleno „na crno".

Protiv fašizma, ali i socijale

Na protestu ispred ambasade Italije u Beogradu, okupljeni su nosili romske i srpske zastave, table sa natpisima koji su bili na dva koloseka - protiv fašizma u Italiji i Evropi, ali i za konkretna prava u Srbiji - „Nećemo opet fašizam u Evropi", „Italijo, sećaš li se Musolinija?", ali i „Romi hoće posao, ne socijalu".

Uzvikivali su parole protiv italijanskog ministra policije Salvinija, poredeći ga sa ozloglašenim fašističkim vođom Musolinijem.

„Na dan kada treba da se sećamo zla iz rata, opet se suočavamo sa sličnim zlom", rekla je na protestu Jelena Reljić, studentkinja sociologije iz Niša.

Demonstranti su zatražili ostavku Salvinija, ali i uvođenje vanrednog stanja u Italiji i Ukrajini.

Da li Pravni fakultet u Novom Sadu diskriminiše manjinske studente

Ukrajina: Desničari u Nacionalnoj miliciji

Migracije „ugrožavaju slobodan protok ljudi“

„Već 100 godina živimo u barakama"

Roditelji Totija Dedića, 50-ogodišnjeg Roma iz Zagreba, preživeli su logoraši Jasenovca. On danas kaže da nije imao potrebu da se priključi obeležavanju Međunarodnog dana genocida nad Romima u Uštici u blizini Jasenovca.

„Treba da pričam o strašnim zločinima iz prošlosti, a ne vidim da je danas mnogo bolje."

„Živimo u barakama kao pre 100 godina, nemamo pijaću vodu, a kamo li posao."

Dedić je aktivan u romskoj zajednici, a kaže da u Hrvatskoj po popisu živi 20.000, a u realnosti oko 50.000 Roma.

„U Hrvatskoj imamo zastupnike u parlamentu koji se bave samo manjinama. Oni ne mogu čak ni da nas prebroje."

Dedić pokušava da okupi Rome u fudbalski klub i na taj način omogući barem mladima da se bave nečim i integrišu u zajednicu.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 08.02.2018)