Srbija i Hrvatska - Tri lica Oluje

Hrvatska i Srbija će ovog vikenda, svaka na svoj način, obeležiti dvadeset i treću godišnjicu „vojno-redarststvene akcije za oslobađanje okupiranih područja", poznatije po operativnim imenom Oluja.

Službena proslava „Dana domovinske zahvalnosti", koji je u Hrvatskoj državni praznik, počela je još u petak polaganjem venaca u Kninu, dok su za subotu i nedelju najavljeni svečani govori članova državnog i vojnog vrha i prateće manifestacije.

Fantomi i fudbaleri

Kninsku tvrđavu će ove godine prvi put preleteti polovni „Fantomi" , koje je Hrvatska nedavno kupila od Izraela kao odgovor na polovne MiG-ove koje je Srbija dobila od Rusije.

Istovremeno, kako bi se iz srebrne medalje osvojene u Rusiji iscedile i poslednje kapi političkog i patriotskog profita, hrvatska fudbalska reprezentacija održaće prijateljsku utakmicu sa timom probranih vojnika i policajaca.

S obzirom da se Hrvatska već neko vreme nalazi pod lupom svetske javnosti zbog flertovanja sa neonacizmom, treba očekivati da javno mahanje ustaškim simbolima neće biti dozvoljeno, što ipak ne znači da ih uopšte neće biti.

Naime, ove godine će na tvrđavi među zastavama hrvatskih jedinica koje su učestvovale u Oluji biti i zastava HOS, paravojske koja na zastavi ima šahovnicu sa belim poljem u gornjem desnom uglu - grb NDH - i pozdrav „Za dom spremni", prema pisanju hrvatskih medija.

Prošle godine je izostavljanje te zastave dovelo do koškanja između vetrana HOS i obezbeđenja, pa stoga ovaj gest treba čitati pre kao pokušaj da se slični sukobi ove godine izbegnu, nego kao provokaciju.

Sa druge strane, odluka predsednice Kolinde Grabar-Kitarović da na ovaj dan odlikuje generale Antu Gotovinu i Mladena Markača, koji su u Hagu optuženi, pa oslobođeni zbog zločina nad civilnim srpskim stanovništvom, nikako se ne može shvatiti kao izraz dobre volje prema srpskoj manjini i dobrosusedskim odnosima sa Srbijom.

Ali ako će u Kninu „ustašluk" biti u najmanju ruku prigušen, takva diskrecija se svakako ne može očekivati na paralelnoj manifestaciji u vidu koncerta Marka Perkovića Tompsona koja se svake godine održava u drugom gradu '- a ove godine u Glini.

Već sam izbor mesta deluje kao provokacija, jer je Glina gradić u kome su ustaše u Drugom svetskom ratu u dva navrata masakrirale stotine srpskih civila - prvi put u maju 1941, a zatim početkom avgusta iste godine, blizu datuma koji je danas državni praznik.

Život na granici ne čeka političke odluke

Svi dueli Hrvatske i Rusije

Šta čeka Hrvatsku po buđenju iz fudbalske euforije

Glava ili pismo: Tri lica Oluje

Ove dve proslave odlično prikazuju dva lica Oluje koja su, poput dve strane istog novčića, istovremeno dva lica današnje Hrvatske.

Ono prvo, svetlije, lice je uljuđene mediteranske zemlje predivnih plaža, sportskih zvezda, izuzetnih naučnika i vrhunskih umetnika, koja je, uz sve to, veličanstvenom pobedom osvojila slobodu u Domovinskom ratu. To je lice koja Hrvatska okreće prema svetu.

Ali postoji i drugo, mračnije lice, sa crnom kapom i ušatim „U", ono koje je oličeno stihovima iz Tompsonovih ustaških poskočica o „Maksovim mesarima" i rekama koje nose neprijateljske leševe. To je lice okrenuto ne toliko prema Srbiji, koliko prema Srbima u Hrvatskoj.

I kao što nema novčića sa samo jednom stranom, Hrvatskoj se često dešava da, pokazujući prvo lice, mahinalno pokaže i ono drugo: to se lepo videlo kada se Tompson, poput zle vile iz Trnoružice, nenajavljeno pojavio u onom autobusu na dočeku fudbalera u Zagrebu posle najuspešnijeg nastupa .

Nevinost bez zaštite

Oluja ima i treće lice, ono koje će Srbija pokazati na komemoraciji u Bačkoj Palanci, na kojoj će se pojaviti i predsednik Aleksandar Vučić.

Zasad se ne zna program, ali je Vučić nedavno izjavio da će Srbi „na ponosan i dostojanstven način obeležiti svoju tugu" te da oni koji su tokom Oluje proterani „zaslužuju našu ogromnu zahvalnost jer su pokazali veliku ljubav prema Srbiji".

Propustio je, međutim, da se osvrne na činjenicu da Srbija uporno odbija da tu ljubav uzvreati tako što bi, na primer, priznala tim ljudima status civilnih žrtava rata i tako im omogućila da dobiju kakvu-takvu nadoknadu za patnje koje su proživeli.

Cinično obrazloženje je da su ti Srbi stradali na teritoriji Hrvatske, u ratu u kome Srbija nije učestvovala, pa im stoga ništa ne duguje.

Srbija, za razliku od Hrvatske, nema dva lica kad je reč o Oluji, pa ni o stalim krvavim epizodama iz devedesetih, nego samo jedno: plačno lice nevine žrte okrutnih neprijatelja - Hrvata, Albanaca, Bošnjaka i raznih svetskih moćnika.

Takvo pozivanje na i te kako stvarne srpske žrtve uvek je lišeno konteksta: kao da se pre Oluje nije desilo ništa vredno pomena, ni Vukovar, ni temeljno čišćenje Hrvata sa teritorije Republike Srpske Krajine.

Slično je i sa Kosovom, gde se kao nulta godina uzima 1999, uz potpuno potiskivanje onoga što je prethodilo NATO bombardobvanju.

Uostalom, sam Vučić je nedavno izjavio da je, kad je reč o Kosovu, jedina krivica Slobodana Miloševića u tome „što nije dobro izbrojao tenkove i avione".

„Geni kameni"

U jednoj od svojih popularnih pesama, Tompson doduše ne peva o ratu, ali slavi jedan sa beznadežno zatucan nacionalistički i patrijahalni model mišljenja i ponašanja. „Takvi smo mi rođeni, uzmi ili ostavi", glase stihovi.

Pesma se lako uklapa u dominantne narative svih državica koje su nastale raspadom Jugoslavije.

Svima se grudi nadimaju od ponosa što su baš takvi kakvi su i ništa ne bi menjali - a što se tiče ostalih tu je još jedan Tompsonov stih: „Neka pati kome smeta".

Može li se razbiti taj kameni kalup unapred zacrtanog pogleda na sebe i na druge?

Naravno da može.

Hrvatska bi, za početak, mogla da se javno izvini civilnim žrtvama Oluje, kao što to bez uspeha traži tamnošnja Inicijativa mladih za ljudska prava, i da prestane da slavi osuđene i neosuđene ratne zločice.

Srbija bi mogla da se konačno opredeli da li Miloševića treba smatrati zlikovcem koji je upropastio zemlju i komšiluk ili dobrim čovekom kome matematika, eto, nije išla od ruke.

Samo što za to nema hrabrosti ne samo među liderima Srbije i Hrvatske nego, na žalost, ni među dobrim delom takozvane elite.

Dok se sve učesnice u ratovima devedesetih ne suoče sa mračnim stranama svojih identiteta, svaka proslava biće nečija komemoracija, a svaka tuga povod za nečije radovanje.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 08.03.2018)