Jovica Stanišić na privremenoj slobodi u Srbiji do 10. januara 2019.

Međunarodni sud u Hagu produžio je Jovici Stanišiću, optuženom za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, boravak na privremenoj slobodi u Srbiji do 10. januara 2019, saznaje danas Beta u tom sudu.

Ponovljeni haški proces Stanišiću, bivšem šefu Službe državne bezbednosti Srbije, i saoptuženom Franku Simatoviću Frenkiju, operativcu te službe, nastavljen je danas posle jednomesečne letnje pauze.

Prvooptuženi Stanišić je na privremenoj slobodi u Beogradu zbog bolesti od 21. jula prošle godine. Rok na koji je bio pušten prethodnom odlukom raspravnog veća istekao je 19. avgusta.

Sudije su usvojile zahtev odbrane, podnet sredinom avgusta, da Stanišiću produže boravak na privremenoj slobodi.

Stanišićevi branioci tražili su da on ostane u Srbiji sve dok tužioci ne završe svoj dokazni postupak, ali je raspravno veće privremeni boravak na slobodi optuženog produžilo do 10. januara iduće godine.

Haško tužilaštvo tome se nije protivilo.

Stanišić je u Hagu prisustvovao prvom delu ponovljenog suđenja, koje je počelo 13. juna prošle godine.

Po ranijim nalazima lekara u Hagu i u Beogradu, Stanišić pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis) i depresije.

Pre nego što je pušten na privremenu slobodu dok suđenje traje, Stanišić se odrekao prava da prisustvuje procesu, na kojem ga zastupaju njegovi branioci.

Raspravno veće naložilo je lekarima s beogradske Vojnomedicinske akademije, koji Stanišića leče, da nastave da sud redovno izveštavaju o njegovom stanju.

Donoseći odluku da produže Stanišićev boravak na privremenoj slobodi, sudije su konstatovale da se on do sada pridržavao svih propisanih uslova.

Od kada su se u haškom pritvoru našli prvi put 2003. nakon što su ih vlasti Srbije uhapsile posle ubistva premijera Zorana Đinđića, Stanišića i saoptuženog Franka Simatovića Frenkija je sud više puta puštao na privremenu slobodu.

Prema podacima njegove odbrane, Stanišić je duže od šest godina proveo na privremenoj slobodi, a više od pet godina u pritvoru.

Bivšeg šefa SDB Srbije Stanišića (66) i njegovog pomoćnika Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana s velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.

Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Posle prvog suđenja, koje je posle jednog neuspelog pokušaja počelo 2009, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Međutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je 15. decembra 2015. ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću poslednji je haški proces u kojem se utvrđuje da li su za zločine u Hrvatskoj i BiH odgovorni zvaničnici Srbije.

Pred Haškim tribunalom nijedan državni zvaničnik Srbije nije bio osuđen za te zločine.

(Beta, 22.08.2018)