ПРИЧА „НЕДЕЉНОГ ДНЕВНИКА” Пробудио сам се, а света није било

И чудна киша је падала – киша каменчића, крхотина и остатака поломљених и разбијених ствари које нисам умео да препознам. Уништење је било свуда, у мојим очима, у устима, у носу и у грлу. Лежао сам на леђима и уништење ме је ођедном давило. Усправио сам се искашљавајући ту чудновату прашину, осећао сам је на рукама и на лицу. Загледао сам се у као катран црну тишину и осетио талас чистог ужаса јер сам тада први пут осетио топлоту. У близини