Стренглерси и како сам опет имао 14 година
Недељник 26.08.2018 | Пише: Бранко Росић
У моменту када сам се сусрео са члановима - Жан Жаком Барнелом и Базом Варном, на кафи, у фоајеу хотела у којем су одсели, осетио сам као да ми се скидају деценије и да постајем онај ја од пре неколико деценија који је орао грамофонском иглом по плочама
Често, у разговорима са пријатељима, познаницима, доживим њихово сажаљење типа "Е, с ким ћеш да радиш сад, кад си све урадио." Али то ти је усуд професије у малој земљи са све мање правих звезда. И онда идеш укруг, у репризе, јер то је твој посао. То ти је егзистенција јер ко би сада отварао у педесетој агенцију за некретнине, или маркетинг. Већ си оно "Тоо Олд то Роцк 'н' Ролл: Тоо Иоунг то Дие", из истоимене песме бенда Џетро Тал.
