Потрага за истином о смрти двојице студената ујединила подељену Босну

Возача из Сарајева и конобара из Бањалуке ујединила је трагедија. Обојица су изгубили 21-годишње синове - Џенана Мемића и Давида Драгичевића.

Двојицу очева уједињује и неповерење према институцијама које, како изричито верују, учествују у прикривању убиства њихове деце.

У самом углу зелене авлије породице Мемић, безвољан и усамљен, лежи немачки овчар Хектор. Више од две године чека газду да се врати кући.

„Џенан је убијен, то од почетка тврдимо и доказујемо&qуот;, каже Муриз Мемић, отац страдалог младића, седећи у летњој башти наспрам пространог травнатог дворишта породичног дома у насељу Илиџа у Сарајеву.

Око двеста километара даље, на тераси породичне куће са погледом на брдима окружену Бањалуку седи Давор Драгичевић. Он пролази кроз исту трагедију која је задесила породицу Мемић.

Лик његовог сина осликан је на огрлицама које носи око врата. У мајици у бојама реге заставе, са натписом „Правда за Давида&qуот; на грудима, пали цигарету.

„Муриз зна ко му је убио Џенана и да је он убијен, исто знам и ја за свог сина&qуот;, понавља Драгичевић промуклим гласом оно што месецима говори у јавности.

Насупрот њиховим тврдњама, званичне истраге су првобитно смрт двојице младића окарактерисале као несрећне случајеве.

После низа утврђених пропуста, неспретних јавних наступа челника полиције и правосуђа и низа уличних протеста - званично су отворене нове истраге о убиствима.

Хиљаде грађана из целе Босне и Херцеговине свакодневно се прикључује протестима две породице у потрази за истином.

Ово су два случаја која су нарушила веру људи у рад државних институција, пре свега полиције, а затим и правосуђа, сматра Мирела Ходовић из сарајевског Центра за сигурносне студије.

„Из свега наведеног стиче се утисак да се оба случаја вежу за велико неповерење јавности у исправност вођења истраге&qуот;, каже она.

„Када зулум постане правило, отпор постаје обавеза&qуот;

Џенан је био одличан ученик, студент Правног факултета у Сарајеву. Увек је помагао у послу, присећа се Муриз Мемић.

„Ово је његова идеја, производња травног бусена, то је он покренуо. Сад замислите, обично сину остаје од оца, а мени је остало од сина да наставим &qуот;, каже он показујући на широки зелени травњак.

„Е зато траје ова моја борба и зато никада нећу одустати.&qуот;

Од смрти сина у фебруару 2016. године, Муриз Мемић организовао је осам уличних протеста, стотине јавних наступа и интервјуа и ушао правну борбу како би доказао да је оптужница тужилаштва Кантона Сарајева - према којој је Џенан страдао у саобраћајној несрећи - лажирана.

Његове сумње потврдио је суд у Сарајеву када је у јулу ове године првостепено ослободио оптужене - иако су признали да су Џенана ударили комбијем и прикрили доказе.

Након две и по године, породица Мемић пресуду је дочекала у сузама.

„Правосуђе је пало, оно не постоји у Босни и Херцеговини&qуот;, каже Мемић.

Када се у марту 2018. године у Бањалуци десио случај Давида Драгичевића, његов отац Давор убрзо се обратио Муризу Мемићу.

„Пошто је мој случај старији, позвао ме је да пита шта да ради и одакле да крене, дошао је у Сарајево и тај мост је успостављен&qуот;, објашњава он.

Клинац у гету

Песница стиснута у ваздуху и стихови песме „Клинац у Гету&qуот; - коју је Давид написао са шеснаест година - постали су симбол протеста „Правда за Давида&qуот; на централном бањалучком тргу.

Песма говори о бесперспективном погледу на живот око себе, правилима улице и „моћи дилера&qуот; дроге током његовог одрастања у овом граду.

„Био је репер, уметник, студент два факултета - Електротехничког у Бања Луци и ИТ Академије у Београду - и што увек понављам, светла будућност ове земље. Само свој&qуот;, каже Давор Драгичевић.

„На жалост, убили су га. А и мене с њим.&qуот;

Давидово тело пронађено је после шест дана потраге у ушћу реке Црквене у Врбас у ужем центру Бањалуке, 24. марта 2018. године.

Два дана касније, представници полиције на конференцији за штампу јавности објављују детаље ноћи Давидовог нестанка.

Према речима Управе за организовани криминал Дарка Илића, Давид се те ноћи потукао, потом опљачкао кућу, а онда „вероватно&qуот; упао у оближњу реку и утопио се.

„Никакав притисак јавности није био до те злочиначке конференције за штампу, кад су је одржали, ми смо изашли на трг &qуот;, каже Драгичевић.

Од тог тренутка, породица Драгичевић, али и стотине грађана, комшија и пријатеља, одбијају да поверују у верзију надлежних органа верујући да је циљ конференције био дискредитација жртве.

Више од пет месеци, они се свакодневно окупљају на тргу Крајина - сада познатом и као „Давидов трг&qуот; - и траже истину о смрти младог суграђанина.

Атмосфери нису помогле ни изјаве министра полиције да је у Давидовој крви пронађен ЛСД - што се каснијом истрагом показало нетачним - нити чињеница да је из доказног материјала нестао његов доњи веш, што је у једном интервјуу потврдио и главни окружни тужилац.

Многи детаљи из истраге доспели су у јавност и пре коначне речи тужилаштва јер је случај био предмет посебне скупштинске седнице, али и Анкетног одбора формираног ради испитивања пропуста у истрагама.

У извештају тог одбора наведено је да постоји сумња да је Давид убије, али већина у парламенту га тада није усвојила.

„Тада сам схватио да не живим ни у каквој држави, да та држава не постоји&qуот;, каже Драгичевић.

У јулу, тужилаштво ипак доноси Наредбу о истрази убиства, према којој су НН лица јурила Давида те је он бежећи упао у реку, или су га у њу гурнули.

Ипак, грађани окупљени у Фејсбук групи &qуот;Правда за Давида&qуот; - која данас броји више од 300 хиљада чланова из Босне, региона и дијаспоре - као у случају Мемић, тврде да је истрага лажирана, те да се прави злочинци прикривају.

Одлучност Муриза и Давора у борби против правосудног система премостила је традиционалне етничке поделе у Босни и Херцеговини.

Почетком јула, више од 10 хиљада грађана из целе Босне се окупило у центру Бањалуке, где су на заједничком протесту од надлежних захтевали истину о смрти двојице младића.

Нови велики протести најављени су за септембар.

(Не)поверење у институције

Подршку јавности добили су и због неповерења великог броја грађана у институције, као и уверења да на њих могу утицати моћни појединци у друштву.

„Имамо велику подршку јавности- многима је јасно о чему се ради. Босна је корумпирана земља у којој постоји правосудна мафија, на шта људи указују од краја рата&qуот;, каже Муриз Мемић.

Ифет Ферагет, адвокат породице Мемић и члан правног тима породице Драгичевић, каже да је током поступка у случају Џенанове смрти утврђено да повреде на његовом телу не одговарају оштећењима на возилу осумњичених. Утврђен је и низ пропуста у истрази полиције.

„Овде се ради о томе да су докази подметани, а налази вештака фабриковани, што је сада очигледно&qуот;, каже он.

Најављује и кривичне пријаве због намерног ометања истраге против главне кантоналне тужитељке, девет тужилаца који су радили на предмету и свих 22 полицајаца који су истраживали случај.

Сумњу побуђује и чињеница да је на случају радило толико људи из тужилаштва и полиције - а да је оптужница првостепено пала.

„На ратним злочинима ради двоје тужилаца, на овом предмету их је радило девет&qуот;, каже Ферагет.

Подсећа и да у Сарајеву, али и Босни, постоји много нерешених убиства.

„Иако их ја зовем неистражена убиства - министара, познатих личности, неких људи који су били склоних криминалу - има их пуно где истрага није проведена како је требало&qуот;, тврди Ферагет.

Случајеви Давида и Џенана поново су отворила питања нерешених убистава у Босни од краја рата, али и случајева неквалитетних истрага и неадекватних казни.

На протесту због једног таквог случаја пре две године био је и Давид Драгичевић - радило се о смрти његовог доброг пријатеља Јована Арежине на кога је налетео аутомобил, чији је возач осуђен на шест месеци затвора и новчану казну.

Давид је тада носио транспарент &qуот;Правда за Јована&qуот;.

Да полиција и правосуђе нису сервис грађана, већ средство за остваривање интереса политичких партија и моћника верује већина грађана Босне и Херцеговине, показује истраживање сарајевског Центра за сигурносне студије.

„Могу рећи да смо у 2016. години имали проценат од 60 одсто грађана који верују полицији, да би тај проценат значајно пао на 47 одсто у прошлој години&qуот;, каже Ходовић из ЦСС-а.

У истраживању се наводи да је дошло до „алармантног пада поверења у институције БиХ&qуот; - неповерење према парламенту исказало је 70 посто испитаника, према тужилаштву 67 одсто, док судовима не верује 65 одсто.

„Да се наслутити да су разлози усмерени на европски застој БиХ, али исто тако имамо и често медијско препуцавање челника из структура као што су полиција и правосуђе&qуот;, каже Ходовић.

У извештају Европске комисије о напретку Босне, већ неколико година наглашава се потреба за бољом сарадњом међу институцијама, посебно полиције и правосуђа.

Редови испред амбасада

Жељко Дабић, отац петоро деце, један је од оних који свакодневно, више од четири месеца, долази на „Давидов трг&qуот; и уздигнуте песнице репује „Клинац у гету&qуот;.

Каже да му је, као бившем припаднику милиције, цео случај од почетка „смрдео&qуот;.

„Два случаја која имамо у БиХ повезује то да се татини синови чувају и да, у суштини, нема владавине права и правне државе&qуот;, каже он.

Са тим је сагласан и његов 33-годишњи суграђанин Далибор Вржина. На питање о положају младих у Босни одговара примером:

„Ево свако јутро идем поред словеначког конзулата, стотине људи чека испред за визе, бежи се одавде&qуот;, каже он.

Према подацима цивилног сектора, Босну је од краја рата напустило више од 100 хиљада младих.

Прошлогодишњи извештај фондације Фридрих Еберт показује да 80 одсто младих би напустило БиХ, док 90 одсто сматра да нема утицаја на одлуке у друштву.

„Главни узрок је што не виде могућност квалитетног запошљавања али и разочарење у политичке елите&qуот;, каже за ББЦ Срђан Душанић, професор психологије и један од аутора студије.

Подаци из истраживања показују и да млади не учествују у друштвено-политичком животу, иако су забринути за своју будућност.

„Једноставно, доживљавају ово друштво као неправедно и не виде да ће се то у блиској будућности промјенити&qуот; објашњава Душанић.

Босна и Херцеговина постала је дубоко несигурно и подељено друштво, сматра Стефан Благић, председник удружења „Рестарт Српска&qуот; које упркос описаној атмосфери покушава да окупи младе људе око идеја друштвено-економских промена.

„Забрињавајуће је да дјеца стасавају у нездравом окружењу у коме се потенцира прича због које би сутра могли поново да се хватају пушке, јер мисле да су од другог угрожени&qуот;, каже Благић.

Одговорност за такву атмосферу види искључиво у политичким елитама.

„Људима су украли наду, због тога многи моји пријатељи са читавим породицама одлазе у Западну Европу&qуот;, каже он.

Изборна година

Додатну димензију случајевима Мемић и Драгичевић даје и време - 2018. је година општих избора у БиХ, када се етничке тензије у служби предизборне кампање традиционално подгревају.

Уједињење грађана из два ентитета у овом облику дуго није виђено.

Ипак, протести Муриза и Давора су у медијима блиским властима виђени као искоришћавање трагедије у политичке и изборне сврхе, односно рушење институција Српске и Федерације.

„Без обзира што сам учествовао у стварању ове државе као добровољац, рањени борац и инвалид, доживео сам ово што сам доживео&qуот;, каже Драгичевић

Он не крије разочарење у државу, власт и институције.

„Све им је дозвољено, и корупција и бахаћење, али дете ми не могу убити.&qуот;

„Ово сам рекао и Муризу и свима - Џенана су убили муслимани, Давида Срби. А шта да је било обрнуто? Опет би направили грађански рат ради својих интереса и пара&qуот;, каже он.

Мемић каже да је једино што траже од државе истина за своју децу.

„Двадесет пет година, они нас убијају у рату и после рата. А када дође време за изборе, онда национализам - и тачно знају како народом манипулишу&qуот;, каже он.

Верује да њихово удруживање треба да прерасте у шири друштвени покрет који ће се борити против корупције у правосудном систему БиХ.

„Од овог случаја Џенан Мемић и Давор Драгичевић у Бања Луци, Босна треба да почне нови живот да живи. Да не иде омладина одавде, и да коначно крене како треба&qуот;, каже Мемић.

Група „Правда за Давида&qуот; окупља све више људи који у јавност излазе са сличним случајевима и негативним искуствима у кривичном систему.

Рад те групе никада неће престати, каже Драгичевић.

„Никада нећемо одустати да променимо на боље, бар да нам децу не могу убијати.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.30.2018)