Британски научници тврде да су склопили ДНК диносауруса

Британски научници су саопштили да су склопили ДНК диносауруса.

Истраживачи са Универзитета Кент кажу да њихов рад открива генетске тајне око тога зашто су диносауруси имали толико различитих облика и величина.

Варијације су им помагале да се брзо мењају у одговору на промене окружења - што им је помогло и да буду доминантна врста на Земљи 180 милиона година.

Истраживачи који су радили ову студију саопштили су да не планирају да креирају диносаурусе, у стилу Парка из доба јуре.

Диносаруси нису успели да преживе удар астероида који се догодио пре 66 милиона година и са лица Земље збрисао све групе ових створења. Преживела је само једна група која је летела и касније еволуирала у птице.

Тим професора Дарена Грифина користио је математичке технике да идентификује могуће генетске карактеритике првих диносауруса. Почели су истраживање од карактеристика птица и корњача, који су најближи савремени рођаци диносауруса и враћали се уназад ка њиховим прецима.

Њихови резултати показују да се ДНК диносауруса састојао од много делова - односно хромозома. Птице обично имају око 80 хромозома, што је око три пута више од људи.

Познато је да су птице међу најразноликијим живатињама на Земљи. Ако су, као што професор Грифин сматра, и диносауруси имали много хромозома, тиме би могао да се објасни њихов велики број облика и величина.

• Калорична и масна исхрана леденог човека
• Спасавање преживелих антилопа из Леденог доба
• Закон о ДНК регистру - разочаран и бели медвед

„Мислимо да је то стварало варијације. Велики број хормозома омогућавао је диносаурусима да мешају своје гене много више него што могу друге животиње. То мешање значи да су диносауруси много брже еволуирали, што им је помогло да толико дуго опстану у промењивим условима на планети&qуот;, каже професор Грифин.

„Фосилни докази и наши садашњи докази појачавају идеју о томе да су диносауруси и птице пре исти, него што су даљи рођаци. Птице које нас данас окружују су диносауруси&qуот;, каже докторка Ребека Оконор са Универзитета Кент.

Неизвесно је да је могуће откривање древног ДНК диносауруса из фосила.

Генетски материјал је кроз време деградирао, а рекорд преживљавања древног ДНК је милион година. Диносауруси су живели у периоду између 66 и 245 милиона година пре нас.

Међутим, техника коју су користили професор Грифин и његове колеге може да да детаљније разумевање тога како је ДНК диносауруса изгледао.

Али, то само по себи не омогућава људима да стварају диносаурусе.

„Нећемо у скорије време имати Парк из доба јуре&qуот;, каже професор Грифин.

„Ако ДНК пилета ставите у јаје ноја нећете добити ни пиле ни ноја. Нећете добити ништа. Исто би важило и за велоцираптора или Ти-рекса. То једносавно не ради&qуот;.

(ББЦ Невс, 09.03.2018)