Софисти у хеленизму и царским временима
Данас 08.09.2018 | Пише: З. Андрић
СТУДИЈЕ Књижевност хеленизма и раних царских времена познаје многе софисте. У фах-литератури о софистима реч је о тзв. првој (5/4. столеће п.н.е) и тзв. другој софистици (2. столеће н.е).
Софиста, схваћен као лош учитељ, учитељ реторике и говорник, противиграч филозофа или антипод представника грчког образовања, чини тематски стожер око кога се концентришу прилози у књизи „Софисти у хеленизму и царским временима, о местима, методама и личностима“ („Сопхистен ин Хелленисмус унд Каисерзеит: Орте, Метходен унд Персонен дер Билдунгсвермиттлунг, Мохр Сиебецк“). Сабрани прилози у овој књизи показују како су се пагански и јеврејски
