Древна блага изложена у Немачкој откривају бурну прошлост

Врх стреле у лобањи древног палог ратника, жена бујних облина направљена од слоноваче и маска римског речног бога, неки су од око 1.000 великих археолошких открића први пут скупљених на једном месту.

Изложба која се данас отвара у берлинском музеју Гропијус Бау открива како су рат, уметност и миграције остављали свој печат у Немачкој од каменог доба.

Покривено је више од 300.000 година, почевши од танког дрвеног копља које је користила врста која је лутала Европом много пре доласка хомо сапиенса.

Неандерталске секире показују како су наши древни рођаци побегли на југ од наступајућег леденог доба, што је први конкретнији доказ постојања климатских избеглица, док "Венера из Холе Фелса" од слоноваче и сличне гравуре датиране између 40.000 и 35.000 година пре нове ере сведоче о фасцинацији раних Европљана женским телом, која ни до данас није напустила уметнике.

"Основи европског заједничког културног наслеђа сежу хиљадама година уназад", рекла је Кристина Хак, заменица шефа Берлинског државног музеја који је помогао у прикупљању предмета из музеја широм Немачке.

Тачна природа предмета често није најјаснија. На пример, небески диск из Небре, предмет од злата и бронзе величине тањира који приказује сунце, месечеве мене и сазвежђе Плејада, сматра се једним од првих астрономских приказа у историји, али је могуће да је имао и религијски значај.

Датиран око 1600. године пре нове ере, диск је само пар векова старији од три спектакуларна златна шешира за које се најпре веровало да су их носили рани келтски свештеници али који су могли да служе и као примитивни календари.

Многи од изложених предмета показују колико је напредак био повезан с кретањем људи, робе и идеја у и кроз Европу.

"Миграције нису мајка свих проблема. Оне су почетак свих иновација", рекао је директор берлинског Музеја праисторије и ране историје Матијас Вемхоф.

Он је навео да богатство предмета пронађених током недавне изградње нове линије метроа у Келну, где предмети који потичу из разних делова Римског царства, доказују да је тај град био место мешања култура.

Поред камене маске речног бога налазио се савршено очувани надгробни споменик трговца по имену Секстус Хапаронијус Јустинус који је продавао козметику и парфеме много пре него што је Келн постао познат по колоњској води.

Немачки ковачи копирали су римске шлемове и касније дизајнирали сопствено оружје, а мачеви "Улфбрехт" били су поштовани и цењени од ратника широм Европе у средњем веку.

Модни трендови су долазили и одлазили, попут обичаја да се бебама везују главе да би добиле купасти облик, што је пракса забележена у Баварској и на Криму око 500. године нове ере.

Такође, потрага за мистичним формулама за претварање обичних материјала у злато, представљена остацима алхемичарске лабораторије из 16. века, није опстала, иако жеђ за знањем и профитом и даље живи у немачкој технолошкој индустрији.

Неки од изложених предмета, који су сви пронађени у Немачкој у последње две деценије, обавијени су мистеријом. Лобања прободена стрелом део је велике збирке костију и оружја за које археолози верују да би могли бити најстарији познати остаци велике битке у људској историји.

Иако је други древни војни сукоб, битка код Кадеша између Египћана и Хетита 1274. пре нове ере у данашњој Сирији, добро документован, још нису пронађени физички докази битке.

Око 4.800 километара одатле, у долини Толензе у хладним равницама северне Немачке, у отприлике исто време у битку су ишле хиљаде ратника из бронзаног доба. За сада нико не зна ко су они били ни зашто су се борили.

(Бета, 21.09.2018)