Do Zapada sto somuna, nama ostaje hleb s piljevinom

I Berlinu sam doneo nenajavljenu kišu. Mogao sam da biram kako ću je doživeti: kao prijatno osveženje posle kritske pripeke ili kao kaznu posle grčkog sunca. Posle nekoliko boravaka u Šarlotenburgu, blizu Kurfirstendama, pa posle jednog istočnoberlinskog hotela nalik prljavom sanatorijumu (samo za jednu noć, zapeo sam da iskoristim ulaznicu za Sisters ov mersi, koji su pre dve godine odložili koncert), hteo sam sada da se smestim u šik zoni,