Бока Которска: Срдачност у ваздуху

Уз кашњење полетања са Сурчина, преко привременог губитка пртљага на тиватском аеродрому и прегањање са таксистом око превоза, то је био један од „оних“ дана. Још нас у Котору истушира прави априлски пљусак. Мој друг и колега Кузма, и ја, легли смо у кревете са неизговореним питањем у влажном ваздуху: „Шта нам је ово требало, који клинац!?“ Јутро је, наравно, као што су некад певали „Индекси“, „про-ми-је-нило све“! Чисти и кристално