Boka Kotorska: Srdačnost u vazduhu

Uz kašnjenje poletanja sa Surčina, preko privremenog gubitka prtljaga na tivatskom aerodromu i preganjanje sa taksistom oko prevoza, to je bio jedan od „onih“ dana. Još nas u Kotoru istušira pravi aprilski pljusak. Moj drug i kolega Kuzma, i ja, legli smo u krevete sa neizgovorenim pitanjem u vlažnom vazduhu: „Šta nam je ovo trebalo, koji klinac!?“ Jutro je, naravno, kao što su nekad pevali „Indeksi“, „pro-mi-je-nilo sve“! Čisti i kristalno