Референдум у Македонији: Гласање о имену, али и о НАТО-у и ЕУ

Македонија је пре двадесетак дана напунила 27 година, а свој наредни рођендан могла би да дочека под новим именом - ако њени грађани тако одлуче.

Нешто више од 1,8 милиона грађана имаће право да се изјасни да ли су за то да се усвоји име Република Северна Македонија, како је договорено са Грчком, која Македонији оспорава право на то име.

Међу тим грађанима је и осамнаестогодишња Мирјана Јосифовска, студенткиња модног дизајна из Тетова којој ће прва прилика за излазак на биралиште бити управо овај референдум.

„Немам дилема какву ћу одлуку донети на гласању - већ сам одлучила.

Узела сам у обзир то да је ситуација у овој земљи лоша већ дуже време и да желим промене тренутног стања.&qуот;

Бирачке ставове покушале су да обликују три кампање - знатно гласнија за прихватање споразума, далеко тиша за његово одбијање, али и позив највеће опозиционе странке да бирачи сами пресуде референдумској дилеми.

Македонски премијер Зоран Заев описао је референдум у интервјуу за ББЦ на српском као „историјску шансу да народ изабере европску Македонију, перспективу за генерације после нас&qуот;.

Највећа опозициона странка ВМРО-ДПМНЕ оставила је грађанима да донесу одлуку, а њен лидер Христијан Мицкоски је за ББЦ на српском објаснио да су тако одлучили јер „нису били део процеса преговора, нису ни о чему били консултовани, владајућа већина је водила овај процес игноришући све.&qуот;

Питање идентитета

За многе Македонце, прихватање промене имена угрозило би македонски национални идентитет и то је негативна страна овог договора, сматра Мирјана Јосифоска.

„Поред имена, две ствари које дефинишу идентитет за мене су језик и националност - а оне се не мењају овим договором.&qуот;

Позитивна страна Споразума је та што он отвара пут ка чланству земље у Европској унији и НАТО-у, каже Јосифоска.

„Ако договор буде подржан, мораћемо пуно да радимо да бисмо постали права европска земља.&qуот;

Јосифоска своју земљу описује као друштво у коме свако има неког рођака или пријатеља који је напустио и отишао у иностранство - и због тога сматра да је промена неопходна.

„Кампања поларизовала народ&qуот;

Референдумску кампању обележила је размена оштрих ставова, а уредник у дневном листу „Нова Македонија&qуот; Александар Србиновски описује је као веома удаљену од стандарда Европске уније.

„Табори који предводе кампање за и против Споразума су крајње екстремни у својим ставовима и стварају политичку климу која врши крајњу поларизацију народа.&qуот;

Билборди у којима се позитиван исход референдума повезује са бесплатним школовањем у Европској унији, бољим здравством или повољнијим условима за извоз пољопривредних производа доминирали су градовима Македоније.

„Страна која подржава договор претерала је са нереалним обећањима и грађењем атмосфере да ће земља одмах након референдума практично ући у Европску унију, а стварност је да смо после референдума ближи чланству у НАТО-у, а да ћемо за ЕУ морати да сачекамо.&qуот;

Србиновски каже да су кампању против Споразума предводили политичари које су носиле емоције, а не разум.

„Они су често произвољно и субјетивно тумачили договор и претеривали са терминима попут геноцид или самоубиство.

Договор је компромис и у суштини нема победника, а они су га описивали као крај македонског народа.&qуот;

Уредник „Нове Македоније&qуот; каже и да није било никакве комуникације два табора - што показује навику македонских политичара да не комуницирају са супарницима.

Референдум у Македонији

• Одржаће се 30. септембра 2018. године
• Право гласа има 1 806 336 грађана, од чега 1 725 913 гласа у Македонији
• За успех референдума потребно да изађе педесет одсто уписаних бирача плус један (око 900 хиљада)
• Трошкови кампање 3,5 милиона евра

Комуницирали су зато западни лидери који су у Скопље долазили у већем броју него икад.

Немачка канцеларка Ангела Меркел, први човек НАТО-а Јенс Столтенберг, европски званичници Јоханес Хан, Федерика Могерини, аустријски канцелар Себастијан Курц, амерички министар одбране Џим Матис и бројне друге европске и америчке дипломате послале су поруку Македонцима да треба да подрже договор са Грчком.

Руска дипломатија слала је поруке из Москве - противљење Русије уласку Македоније у НАТО била је кључна.

Шта ће пресудити - гласови или излазност

Референдумска математика показује да је за његов успех неопходно да на гласање изађе половина уписаних бирача, плус још један.

Са нешто више од милион и 800 хиљада регистрованих, број од 900 хиљада гласачких листића делује као озбиљан изазов.

Тога је свестан и премијер Заев, напомињући да посебно брине јер на референдуме излази мање бирача него на изборе.

„Питање које се односи на овако битне ствари не заслужује да има ни најмању мрљу око начина доношења одлуке.

У овој фази, нико у Македонији се не усуђује да јавно каже шта је важније - гласови или излазност на гласање&qуот;, каже Александар Србиновски.

Конструкција референдумског питања је таква да стимулише излазак већег броја бирача.

„Све парламентарне странке су за улазак у НАТО и ЕУ, али је опозиција против договора са Грчком.

Не можете да будете против НАТО-а и ЕУ и зато и нема кампање да се гласа против на овом референдуму&qуот;, каже премијер Заев.

Управо у питању, проблем види највећа опозициона странка.

„Шта ако сам ја за НАТО и ЕУ, а против Договора - како да гласам?

То је као да питате да ли сте за то да имате просечну плату од 2000 евра и да не плаћате струју, уз подршку Договору&qуот;, пита се Христијан Мицкоски.

Македонски председник Ђорђе Иванов у кампањи је обишао дијаспору у америчком Детроиту и оданде се прикључио кампањи бојкота, поручивши да он неће гласати 30. септембра.

Шта је договор Скопља и Атине

• 17. јуна 2018. године у Преспи, на македонско-грчкој граници, споразум су потврдили премијери Зоран Заев и Алексис Ципрас, а потписали шефови дипломатије Никола Димитров и Никос Коцијас
• Званично име Македоније биће Република Северна Македонија.
• Националност њених становника биће „Македонац или грађанин Републике Северне Македоније&qуот;.
• Званични језик у Северној Македонији биће македонски.
• Македонија се обавезала да ће до краја 2018. године ново име увести у Устав.
• Влада Македоније објавила је цео договор на свом званичном сајту.

Шта после референдума

Иако делује да је референдум најтежи корак, Македонију и Грчку чекају можда још и већи изазови док Споразум не ступи на снагу.

„У Македонији следе тешки преговори око предлога амандмана којима ће бити промењен Устав.

Тај процес треба да се заокружи до средине јануара 2019. године, да би договор до фебруара потврдила и Грчка&qуот;, каже уредник „Нове Македоније&qуот;.

Он упозорава да би свако кашњење могло да угрози процес због могућих избора у Грчкој, на којима Сириза премијера Ципраса нема убедљиву позицију.

„Ако македонски референдум не успе, постоји реална могућност и да на власт у Македонији дође нека друга странка или анти-естаблишмент опција, па да будући пут државе у многим стварима буде окарактерисан негативним стварима којих је било одлика пре доласка на власт владе Зорана Заева&qуот;, закључује Србиновски.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.27.2018)