Izbori u Bosni i Hercegovini: Mladi u Brčkom protiv podela

Pavle Vuisić, Mustafa Nadarević i Boris Dvornik u Brčkom. Nije vic, niti anegdota, već inicijativa grupe mladih iz ovog grada koji žele da pošalju poruku mira.

Na šetalištu kraj reke Brke, blizu ušća u Savu, na velikom, starom i gotovo oronulom zidu naslikana su trojica velikana jugoslovenskog glumišta.

„Želeli smo da kroz umetnost poručimo da granice između nas ne postoje, da su nevidljive i da moramo da ih prevaziđemo. Tako se rodila ideja da našem gradu, državi i regionu poklonimo ove murale", kaže Mirsad Zahirović, 26-godišnji student političkih nauka iz distrikta Brčko.

On je ujedno i vodio neformalnu grupu mladih aktivista „Distrikt tim" koja je ovaj projekat realizovala.

Ideja je, objašnjava Zahirović, da se građani podstaknu i aktiviraju da rade na pomirenju i izgradnji poverenja na ovim prostorima.

„To je poruka mladih ovoga grada, možemo zajedno, hoćemo zajedno. Samo tako možemo napredovati, ako počnemo da se odvajamo kao u prošlosti, nećemo daleko dogurati", kaže on.

Trojica naslikanih glumaca danas predstavljaju zasebne države - Srbiju, Bosnu i Hrvatsku - čije granice jesu uspostavljene posle rata u Jugoslaviji.

Posle rata se nije činilo mogućim da će Brčko, nakon hiljade izgubljenih života, uspeti da funkcioniše, posebno kada je u pitanju suživot.

Ipak, skoro tri decenije kasnije, Brčko distrikt ostaje primer da je suživot tri naroda na ovim prostorima i te kako moguć.

Ova zasebna teritorijalna jedinica unutar Bosne i Hercegovine uspeva da funkcioniše samostalno - ima sopstvene obrazovne, bezbednosne i zdravstvene institucije, izvršnu i zakonodavnu vlast.

„Zahvalan sam što sam odrastao u sredini koja je drugačija u odnosu na ostale gradove BiH koji su dosta podeljeni", priča Zahirović.

Ipak, u vreme predizborne kampanje, nacionalistička retorika sa ciljem podela među biračima se tradicionalno pojačava.

To je ujedno i gorući problem sa kojim se mladi suočavaju, smatra Zahirović.

„Svi se predstavljaju kao branioci i sve povezuju sa ratom vraćajući nas 25 godina unazad. Forsira se nacionalizam kako bi mlade odvojili u torove i imali glasačko telo", kaže on.

---

Šta znači distrikt Brčko

• Tokom rata u Bosni na prostoru distrikta Brčko nalazio se Srpski koridor, koji je povezivao istočni i zapadni deo Republike Srpske.
• Dejtonskim sporazumom iz 1995. godine kojim je rat okončan, ovo područje podeljeno je između Republike Srpske i Federacije BiH, mada su obe strane tvrdile da Brčko pripada njima.
• Arbitražnom odlukom, u kojoj je posredovala američka vlada, Brčko distrikt je u martu 2000. godine uspostavljen kao posebna teritorijalna jedinica u sastavu nezavisne Bosne i Hercegovine.
• Distrikt Brčko je samostalna i nezavisna teritorija - ima sopstvenu izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast.
• Prema poslednjem popisu stanovništva u Distriktu Brčko živi više od 83 hiljade ljudi - 42 odsto Bošnjaka, 35 odsto Srba i 20 odsto Hrvata.
• U službenoj upotrebi jednaki su bošnjački, srpski i hrvatski jezik.
• Brčko distrikt čini ukupno 59 naselja, uključujući i grad Brčko.

---

Različitost je prednost

Različitost i multikulturalnost koja mnoge razdvaja Zahirović vidi kao prednost svog grada.

„To treba da bude naše bogatstvo, imamo sve vere, sve nacije, ali nažalost politika to iskorišćava na drukčiji način", kaže on.

Iako jeste politički aktivan u jednoj od stranaka na predstojećim izborima, Zahirović ove godine verovatno neće imati pravo glasa.

Izmenom Izbornog zakona i Zakona o ličnim dokumentima od pre nekoliko godina predviđeno je da se građani distrikta Brčko moraju izjasniti o "entitetskom državljanstvu" - da li su građani Republike Srpske, odnosno Federacije Bosne i Hercegovine.

Tek onda mogu da glasaju na opštim izborima za parlament BiH, kao i za parlament entiteta čije dodatno državljanstvo imaju.

Pre uvođenja ovih izmena, građani su imali opciju izbora na samom biračkom mestu.

„Ja se nisam opredelio. Smatram da treba da imamo jedno državljanstvo - Bosne i Hercegovine - a ne da se dodatno delimo tim entitetskim državljanstvom", kaže Zahirović.

Zvaničan broj građana Brčkog koji se nisu entiteski opredelili se ne zna, ali procene su da nekoliko hiljada građana neće imati pravo glasa na predstojećim izborima.

Dok stoji na reci Brka, Zahirović objašnjava da se ona uzima kao nevidljiva granica na bošnjački i srpski deo grada. A odmah pored, preko Save, gotovo u centru grada, nalazi se i pravi granični prelaz sa Hrvatskom.

Fotošopirana lica

U samom centru grada, na svega nekoliko stotina metara udaljenosti, na Trgu mladih i u Bulevaru mira, stoje tri spomenika - bosanskoj, hrvatskoj i srpskoj vojsci tokom ratova devedesetih godina.

Nastao kao posledica nemogućnosti dogovora u Dejtonu, Distrikt Brčko je početkom dvehiljaditih imao brojne pogodnosti.

Na primer, prosečna plata bila je veća nego u ostatku Bosne i Hercegovine.

Ipak, vremenom su te "povlastice" opale, pa je tako u medijskim izveštajima iz prošle godine moglo da se vidi da je plata u Brčkom bila niža nego u oba entiteta.

Sa nešto više od 80 hiljada stanovnika u distriktu, od kojih polovina živi u gradu, nezaposleno je više od 11 hiljada ljudi.

Prema poslednjim dostupnim javnim podacima, više od hiljadu onih koji traže posao imaju fakultetske diplome.

Na to utiče celokupna politička situacija, smatra 27-godišnji Emir Vehabović - Finti, diplomirani profesor bosanskog jezika i književnosti koji radi u trgovini.

„Utiče tako što sada onaj ko nije politički podoban ili nije član vladajućih stranki ne može da se zaposli", tvrdi on.

Dodaje i da zato mnogi njegovi prijatelji traže posao u inostranstvu.

„Više i nije 'furka' da svi idu na zapad, ide se i na istok - Slovačka, Češka, gde god mogu da nađu posao koji je plaćen više od tri evra po satu", kaže Emir.

Iako zvanični statistički podaci o broju mladih koji su napustili Bosnu nema, procenjuje se da ih je više od sto hiljada.

Kada se Emir sa porodicom vratio iz izbeglištva 2000. godine, grad je i dalje etnički bio podeljen po mesnim zajednicama i krajevima.

„Kada sam počeo trenirati fudbal, mi smo bili prva generacija kada je FK 'Jedinstvo' ponovo bio jedan klub, a ne dva kako je bilo tokom i posle rata", kaže on.

Za njihovu generaciju nije bilo bitno ko se zove Filip, a ko Emir.

„Zajedno smo pobeđivali, gubili, pevali i plakali. Ali sa roditeljske strane je bilo skretanja pažnje sa kim se treba družiti, sa kim treba biti u vezi, a s kim ne", priseća se Emir.

Zajedništvo koje je doživeo kroz fudbal, danas nastavlja kroz hip-hop muziku kojom se bavi u grupi "Stej pozitiv", sarađujući sa kolegama iz celog regiona.

„Ideja nam je bila da u uglavnom negativnom okruženju budemo iskra pozitivnog. Hip-hop te uči zajedništvu i povezivanju, a ne odvajanju", kaže on.

Izbori u Bosni: Žene (ni)su kvota

„Bosna je zagonetna, najlepša i odlučna"

Umetnost jeste jedan od načina kroz koji se mladi okupljeni oko poruke mira bore sa stereotipima i predrasudama uz koje su odrasli.

Zorana Stakić, 23-godišnja studentkinja, priključila se neformalnom kolektivu slobodnih umetnika "Eš gerila" kako bi „izašla iz sive zone".

Svesna da u okruženju ima gradova koji su mnogo sivlji od Brčkog, kaže da bi volela da je šareniji i više okrenut ka umetnosti.

„Zna biti dosadno i monotono ovde. Meni nedostaju kulturna dešavanja, bilo čega što bi mladi voleli da rade", kaže ona.

Predizborna atmosfera je, kako kaže, uvek dve stepenice niše od svakodnevnog sivila.

„Tada grad postaje tamni vilajet, pun lažno nasmešenih faca na kojekakvim plakatima koji nas gledaju fotošopiranih lica i lažno obećavaju poslove i bolju budućnost", kaže Stakić.

Buntom protiv svakodnevnice

Zorana je jedna od onih koja ne pristaje da se prilagodi i odustane od onoga što je pokreće.

Upravo su ljudi okupljeni u "Eš gerili" zaslužni za portrete glumaca pokraj reke Brka.

Otkriva i da je u pitanju bila posebna tehnika rada pod parolom „snađi se".

„Nismo koristili nikakve boje, već smo grebali stari zid, mahovinu, prljavštinu, sa alatima koje smo našli kod kuće", kaže ona.

Grupu mladih entuzijasta okupio je slobodni umetnik Lazar Borišev koji se u Brčko iz Srbije doselio pre desetak godina.

Kaže da nije bilo lako dobiti dozvolu da se na tom zidu bilo šta naslika.

„Kada pomeneš mural ili grafit, nema razumevanja za to. Onda je meni palo na pamet - zašto ga ne bismo očistili", kaže on.

Pokušaji da oformi zvanično udruženje građana koje bi se bavilo ukrašavanjem fasada i uličnom umetnošću nisu urodila plodom.

„I tako je nas desetak umetnika postalo "Eš gerila", skontali smo da se ne vredi oslanjani ni na koga, već da ako nešto želiš treba da ustaneš i uradiš".

Od tada su oslikali česmu u svom naselju, nekoliko lokala u gradu, za šta po pravilu imaju podršku komšija i sugrađana.

Mirsad Zahorvić, glavni inicijator okupljanja umetnika i aktivista - usled čega je nastao i dokumentarni film o pomirenju na ovim prostorima - kaže da motivaciju pronalazi u budućnosti.

„Kada pomislim šta će biti za 10 godina ako se ne aktiviramo, dokle ćemo dogurati? Mi nećemo da dozvolimo ono što su naši stari - to zlo devedesetih", kaže on.

Navodi i da primećuje da mladi sve više žele da budu deo promena.

„Mislim da je moj stav većinski u Brčkom, ali se ne izražava u toj meri. Ljudi se boje sistema, ucenjeni su poslom ili na neki drugi način i ne smeju da istupe, a ja ne želim pognuti glavu", kaže Zahirović.

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.05.2018)