Politički život žena u Bosni - od kvota do osnažavanja

Indira Durmić živi u Tuzli i politikom se bavi od početka devedesetih godina. Pre manje od mesec dana odlučila je da napusti stranku zbog diskriminacije i pritisaka.

„Vrlo je važno da li si kandidatkinja ili kandidat. Žene su na listama kako bi se zavodoljila politika rodne ravnopravnosti", kaže Durmić za BBC.

Ona je jedna od 16 odsto kandidatkinja koje su našle na listama koje su političke partije u Bosni i Hercegovini predale Centralnoj izbornoj komisiji.

Međutim, Dumrić misli da se, bez obzira na razultate izbora koji se u Bosni i Hercegovini održavaju 7. oktobra, iako je na devetom mestu liste Stranke demokratske akcije, sigurno neće naći u Parlamentu Bosne i Hercegovine.

„Spoznala sam da su izbori farsa i da je unapred određeno unutar svake političke organizacije ko će šta raditi nakon izbora", kaže.

Durmić je nezadovoljna pozicijom na listi stranke - obzirom na podršku koju je dobila na terenu i staž u stranci, očekivala je da će se naći bliže prvom mestu.

Izbori i rodna ravnopravnost

Kada je Agencija za ravnopravnost spolova pokrenula kampanju "Mi predstvaljamo vi birate" koja treba da poboljša vidljivost kandidatkinja, istaknuto je da trenutno na svim nivoima vlasti učestvuje manje od 20 odsto žena.

Izborni zakon Bosne i Hercegovine propisuje ravnopravnu zastupljenost polova - ravnopravnost je postignuta kada je jedan od polova zastupljen sa najmanje 40 odsto.

Rezultati analize učešća žena na izborima u Bosni i Hercegovini 2014. godine Sarajevskog otvorenog centra i Fondacije Cure pokazali su da je prosečna političarka članica organizacije žena u svojoj partiji. Međutim, ona smatra da podrška koju žene dobijaju u partiji nije dovoljna.

Četiri godine kasnije, kandidatkinjama na opštim izborima 2018. godine prvi put je dostupna besplatna pravna pomoć.

Lažno lice politike

„Skini lažno lice politike" kampanja je četiri nevladine organizacije koja kandidatkinjama pružaju pravnu podršku tokom i nakon izborne kampanje.

Pravnica organizacije Centra ženskih prava Aida Nezdić objašnjava da je pravna pomoć za vreme i nakon izborne kampanje važna, jer čak i kandidatkinje koje se izbore za bolje pozicije na listama, nakon izbora često ne budu imenovane na više pozicije.

„Žene su odustajale od daljeg učešća jer su se zadovoljavale marginalnim pozicijama u insitucijama izvšne vlasti i administraciji i tako su ostajale kvote na listama", kaže Nezdić.

Otuda i naziv kampanje koja, pored otvorenih brojeva telefona na koje kandidatkinje mogu da se jave i prijave kršenje prava unutar stranke, organizuje i treninge na kojima se one informišu o tome koja prava imaju.

„Bosna je zagonetna, najlepša i odlučna"

Nerešena ubistva ujedinila podeljenu Bosnu

Treninge u Tuzli, Sarajevu i Banja Luci pohađale su kandidatkinje sa svih nivoa vlasta.

Svima njima, zajedničko je jedno - o problemima još uvek ne govore otvoreno, kaže Medina Mujić iz Fondacije Cure, jedne od organizacija koje vode treninge.

„Na treninzima su počele da govore o problematici, ali obzirom da je kampanja još u toku, ne govore o konkretnim problemima. Pretpostavljamo da i kandidatkinje čekaju rezultate izbore i raspodelu mandata i da vidimo kako će se pozicionirati", kaže.

Indira Durmić jedna je od retkih kandidatkinja koja je o svom slučaju progovorila javno i podnela prijave zbog pritisaka koje je doživela u stranci.

Koleginice i kolege

„Skrenula sam pažnju na neadekvatno ponašanje stranačkim kolegama još na početku kampanje, ali me je tada predsednik gradskog odbora pitao da li sam stvarno mislila da postoji šansa da ću ući u parlament", kaže Durmić.

Više od dve decenije nakon što se pridružila stranci, našla se na treningu o pravima koja bi u toj partiji trebalo da uživa.

„Na treningu sam shvatila da ne želim više da ćutim. Nisam jednom smirila emocije i popustila pod pritiskom i omalovažavanjem", kaže.

Nakon što je stranačkim organima prijavila slučaj, nadležnima je prijavila pretnje jedne od koleginica.

„Ne znam da li nekome smeta to što sam žena ili to što se izjašnjavam kao Hrvatica, ali sam sigurna da nisam neko ko ćuti", kaže.

Ćutanje je jedan od najvećih prepreka sa kojima se žene susreću, smatra Durmić.

„Na treninzima sam upoznala mnogo žena iz različitih partija. Neke od njih brane muškarce pred ženama - to su uglavnom devojke i žene koje su jako kratko u politici.

Kada sam im postavila pitanje da li znaju gde će biti posle izbora, čudno su me gledale. Rekla sam im da ako sada ne znaju gde će biti, verovatno neće biti nigde", kaže.

Nedovoljna informisanost

Jednako učešće žena u politici u Bosni i Hercegovini ne propisuje samo Izborni zakon, već i Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon o zabrani diskriminacije.

Ipak, organizacije koje pružaju besplatnu pravnu pomoć, smatraju da žene koje se bave politikom nisu dovoljno informisane o sopstvenim pravima.

„Nažalost, žene na listama, pogotovo one koje su tek počele da se bave politikom, nisu dovoljno informisane. Ne znaju koja sva prava imaju i koja mogu da koriste. Ne znaju ni zakone, dokumente i međunarodne akte na koje mogu da se pozovu ukoliko misle da su im ugrožena prava", kaže Mujić iz Fondacije Cure.

Mujić je učestvovala u organizaciji treninga koje je pohađalo više od 60 političarki - kandidatkinje u Bosne i Hercegovini i dalje smatraju da politiku prvenstveno vode muškarci.

„One su svesne činjenice da muškarci donose ključne odluke i da moraju da traže neku vrstu dozvole za bilo koju odluku ili korak koju bi trebalo da naprave unutar partije", kaže Mujić.

Primeri žena na visokim pozicijama, poput predsednice vlade Republike Srpske Željke Cvijanović, jesu ohrabrenje političarkama.

Ali pored ohrabrenja, Mujić smatra da je edukacija najpotrebnija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.04.2018)