Ne daj se, generacijo
Danas 10.10.2018 | Piše: Milojko Pantić
Posle moje prošlonedeljne priče, u stvari vapaja pod naslovom „Strpajte me u zatvor“, sretne me nešto mlađa gospođa od mene, i uz reči podrške, pohvale pa čak i divljenja prema onome što pišem i govorim, na kraju je i sama zavapila: Ne daj se, generacijo.
To su zapravo vapaji očajnika izazvani besmislom do kojeg nas je život doveo. To su takođe, kako pesnik kaže, reči koje peku, kojima je tesno u grlu i željne su da zavape. Jer dva osnovna postulata na kojima počiva savremeni svet – znanje i odgovornost izbrisani su iz rečnika u srpskom jeziku. Pripadam generacijama koje su rođene od 1945. do 1960. godine, dakle posle Drugog svetskog rata. U virovima i plićacima mirnodopskog života sticali smo
