Nek crknu u toj rupi!

Kroz prozore više nije dopirala dnevna svetlost. Jedini svetlosni izvor bilo je nebo, koje se videlo kroz prozore i koje, zbog slabe mesečine, nije bilo tako tamno kao mrak u baraci. Lazović je jedva uspevao da razazna lica drugih profesora, više zato što je znao gde ko stoji, nego što je mogao da ih vidi, dok su mu ostali izgledali kao bezoblična gomila, koja se povremeno oglašavala teško razumljivim glasovima. Rano oktobarsko veče donelo je i