Српски митови и култови (7): Потрага за срећом
Вести онлине 22.10.2018 | Ненад Љубинковић
И животно трајање човек је доживљавао као особено путовање, каткад лепо, каткад ружно, вазда неизвесно, непредвидиво и због тога опасно. Наш архаични предак све послове у животу започињао је признавањем постојања особене надвласти сажете у стајаћој синтагми - "ако Бог да!" Ако виша сила допусти, тачније ако виша сила то жели - човеково хожденије ће потрајати, или ће, пак, бити тренутно заустављено.
У свести прадавних предака, пут је био синоним за неизвесно, али могуће! Путник који путевима ходи доживљаван је у свести непутника као особено божанство, трагач за судбином, али и својеврсна инкарнација судбине саме. У народном умовању сви животни проблеми разрешавају се путовањима. Раскрснице путева означавале су у архаичној свести предака постојање многих богаза које непажљивог, збуњеног путника могу скренути са исправне стазе и завести
