Jednokratna upotreba
Danas 22.10.2018 | Piše: Olgica Nikolić
Titula svetskih prvakinja odbojkašica Srbije nije izvela raju na ulice Beograda, Novog Sada, Niša, Kosovske Mitrovice… jer, ova „skoči, udri po lopti“ viteška igra nikada neće biti opijum za narodne mase kao što je fudbal, mada zbog istog stalno gutamo gorke pilule, nije nacionalna miljenica poput košarke ili slaba tačka zvana vaterpolo.
Niti je u finalu potučen arhetipski „neprijatelj“ Hrvatska. Ali je barem na jedan dan, u zdravoj patriotskoj radosti i ponosu, ujedinila uboge otimače bagatelne piletine iz „Linde“ i domaće šeike sa nameštenih tendera. Zbog Tijane Bošković, Maje Ognjenović, Brankice Mihajlović, Milene Rašić… nije se pucalo kao na Solunskom frontu, ali su scene njihovog slavlja na najvišoj tački pobedničkog postolja u dalekom Japanu makar na jedan dan iz top