Једнократна употреба
Данас 22.10.2018 | Пише: Олгица Николић
Титула светских првакиња одбојкашица Србије није извела рају на улице Београда, Новог Сада, Ниша, Косовске Митровице… јер, ова „скочи, удри по лопти“ витешка игра никада неће бити опијум за народне масе као што је фудбал, мада због истог стално гутамо горке пилуле, није национална миљеница попут кошарке или слаба тачка звана ватерполо.
Нити је у финалу потучен архетипски „непријатељ“ Хрватска. Али је барем на један дан, у здравој патриотској радости и поносу, ујединила убоге отимаче багателне пилетине из „Линде“ и домаће шеике са намештених тендера. Због Тијане Бошковић, Маје Огњеновић, Бранкице Михајловић, Милене Рашић… није се пуцало као на Солунском фронту, али су сцене њиховог славља на највишој тачки победничког постоља у далеком Јапану макар на један дан из топ
