Kada bi nam bar dali vode

U baraci je bilo mirno. Mnogi ljudi su posedali na beton, budući da su čitavo vreme proveli na nogama. Razgovori su bili tihi, niko nije vikao, niti se čulo zapomaganje, bilo učenika, bilo starijih ljudi. Međutim, to privremeno smirenje donelo je Lazoviću još veći nemir. Poslednjih sat-dva, nije mogao da odredi, bilo je napeto, pa nije ni stigao da se bavi sobom, ali sada, kad niko nije ulazio u baraku, kada nijedan profesor nije želeo da