Poezija vikendom: Rastanak

Rastanak bila je malo trudna sa nekim dripcem, ja malo mrtav, zbog nje, ili onako, zbog svega. izudaranog lica došla je u moj stan. „pretukao me otac, bježim od njega, napuštam crnu goru. ugasi svijetlo. neću da gledaš moje izudarano lice!” tako je rekla i poljubila me u malo mrtva usta, učinila je tu malenkost mrtvacu, a ja je pomilovao po malo zaobljenom stomaku, pa mi pričala o svojoj trudnoći, ja njoj o svojoj smrti, u mraku. kad je otišla,