Bilo mu je udobno u nepokretnosti i zadubljenosti u sebe

Godine 1922., Mandeljštam je na ulici sreo Hlebnjikova koji mu se požalio da je u Moskvi izgubljen i da nema šta da jede. U to vreme Hlebnjikov je imao jak napad mržnje prema Briku i to se odrazilo na zapise slikara Mituriča koji je negovao Hlebnjikova tokom njegove poslednje bolesti i koji ga je i sahranio. Ne mogu da procenim je li Hlebnjikov imao neke ozbiljnije razloge da se ljuti na Brika. Sasvim je moguće da je Hlebnjikov u svojoj potpunoj