Saradnja Beograda i Beča usmerena na poboljšanje kvaliteta života ljudi (VIDEO)
Beograd je jedan od gradova sa kojim Beč razmenjuje iskustva o načinima poboljšanja kvaliteta života ljudi, saobraćajnoj infrastrukturi, stambenoj izgradnji, upravljanju otpadom i održivom razvoju, rekao je danas odbornik u Pokrajinskoj i Gradskoj skupštini Grada Beča Kristijan Dojč.
On je na konferenciji "Beograd i Beč - Razvoj gradova kroz dijalog" u okviru manifestacije "Dani Beča u Beogradu" kazao da je važno na koji način će se gradovi razvijati u budućnosti jer 75 odsto stanovnika zemalja Evropske unije živi u gradovima.
"Strategija Grada Beča zasniva se na inovacijama i poboljšanju kvaliteta života građana, a uključuje i brigu za starije ljude. Cilj nam je da u naše programe za budućnost unesemo i iskustva Beograda zbog geografske blizine sa Bečom, ali i zbog naših snažnih istorijskih veza", rekao je Dojč.
Po njegovim rečima, gradovi imaju posebne izazove kada se razvijaju jer je neophodno obezbediti dovoljan broj mesta u školama i vrtićima, dobru putnu infrastrukturu, ali i pešačke i biciklističke staze.
Šef predstavništva Grada Beča u Beogradu "Eurocomm-PR" Miloš Bogunović podsetio je da je Beč proglašen gradom u kom građani najkvalitetnije žive.
"Beč želi da nauči dobre stvari od Beograda, ali i da bude naš partner u poboljšanju načina na koji Beograđani žive. Zato ćemo u budućnosti mnoge projekte raditi po ugledu na austrijske", naveo je Bogunović.
On je dodao da je Beč multikulturni grad i da zbog toga mnoge značajne kompanije imaju sedišta u Beču.
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić kazao je da u Beču živi oko 4,1 odsto Srba što je "najveći most saradnje između Austrije i Srbije".
Istakao je da između te dve države postoji i značajna ekonomska saradnja jer trenutno oko 450 austrijskih kompanija posluje u Srbiji.
Predstavljajući najvažnije investicione projekte Beograda, Vesić je kazao da je neophodno unaprediti beogradsku infrastrukturu i uspostaviti bolje saobraćajne veze i u najudaljenijim delovima Beograda.
"Osnova naše politike je spuštanje Beograda na reku, izgradnja nedostajuće infrastrukture i korišćenje postojećeg potencijala od čak 200 kilometara obale koju želimo da upotrebimo za industrijske prostore", rekao je Vesić.
On je naveo da su najvažniji projekti pored reke - Beograd na vodi, Blok 18, Makiško naselje, Luka Beograd i Višnjičko polje.
"Veoma značajan projekat je izgradnja metroa u Beogradu koja će početi 2020. a omogućiće da se i ljudi koji žive 30 kilometara od centra grada na brz način prevezu do željene destinacije", naveo je on.
Po njegovim rečima, ukupna vrednost infrastrukturnih projekata Beograda je oko 13,5 milijardi evra.
Govoreći o projektu "Jezerski grad Aspern" Nikolaus Zumer iz Direkcije za izgradnju Grada Beča rekao je da taj projekat ima za cilj proširenje grada i izgradnju stanova za više od 27.000 ljudi.
"Naš razvojni projekat je smešten u severozapadnom delu Beča i vredan je pet milijardi evra. Jedan od glavnih ciljeva projekta je da se smanji udeo automobila u saobraćaju jer u našem gradu i dalje veliki broj ljudi koristi to prevozno sredstvo", kazao je Zumer.
On je dodao da će automobilski saobraćaj u Beču do 2030. biti smanjen za 15 odsto, a time će biti smanjene emisije štetnih gasova i stvoriće se veće mogućnosti za korišćenje biciklističkih staza.
Rukovodilac Sektora za upravljanje otpadom Grada Beograda Snežana Bondžić kazala je da u Beogradu i dalje postoje zagađenja, ali da se lokalnim planom o upravljanju otpadom koji je usvojen 2010. mogu dostići standardi i direktive EU u toj oblasti.
"U cilju što boljeg uklanjanja otpada planiramo postrojenje za proizvodnju toplotne i električne energije i postrojenje za tretman građevinskog otpada. Najvažnije je preusmeravanje otpada od deponovanja", rekla je ona.
Predstavljajući sistem upravljanja otpadom u Beču, Ulrike Volk iz Magistarskog odeljenja 48 Grada Beča kazala je da u tom gradu od 2008. postoje kontrolni organi koji brinu o tome da gradske ulice budu u potpunosti čiste.
"Svako domaćinstvo u Beču je obavezno da koristi naše usluge otklanjanja i prerade otpada jer ne postoje privatni preduzimači koji se time bave", rekla je Volk.
Ona je kazala da se u Beču godišnje prikupi oko miliona tona otpada, a da se najveći deo prikupi preko kanti.
"Dnevno imamo 256 vozila koji su na ulicama grada i oko 850 zaposlenih", dodala je Volk.KOMPLETAN VIDEO MATERIJAL MOŽETE PREUZETI OVDE
(Beta, 07.11.2018)
